Kada smo besni raste nam pritisak, od ljubomore ne možemo da spavamo, zbog čega organizam slabi, od stresa se dobivaja dijabetes i razna kardiovaskularna oboljenja. O svemu tome smo mnogo puta slušali i čitali. Međutim, poslednjih godina razvila se posebna oblast medicine, psihosomatska medicina, koja se isključivo bavi istraživanjem kako raspoloženje, odnosno stanja duha, emocija i uma utiču na zdravlje. I naravno, razna istraživanja već potvrđuju da ono što nam je u glavi, daleko više utiče na telesno zdravlje, nego što je do skoro medicina bila spremna da prihvati i potvrdi.
Svađa
Grupa američkih naučnika ustanovila je da kada se sa nekim svađamo, sami sebi podižemo pritisak. Tako prouzrokovana hipertenzija kasnije se teško leči i može imati dugoročne posledice. Čak i posle nekog vremena (nekoliko nedelja) nakon svađe, kad se setimo te neprijatne situacije, pritisak nam ponovo skače.
Što se više i češće sa nekim svađamo, sve više povećavamo rizik da se razbolimo. Ako smo skloni svađama, jer smo koleričnog temperamenta, netrpeljivi i netolerantni, pa se svakog dana sa nekim raspravljamo, negativno dejstvo na zdravlje je dvostruko veće. Hemija organizma objašnjava – dok svađa traje, pojačava se lučenje cikotina, supstanci koje uzrokuju upalne procese u organizmu, artritis, dijabetes, kardiopatska oboljenja, pa čak i tumore.
Psihički pritisak
Stalan psihički pritisak je poguban za fizičko zdravlje – to gotovo svako zna iz ličnog iskustva, ali sada nam nauka potvrđuje. Stručnjaci sa Stenforda ustanovili su da ako mozak trpi konstantan pritisak (strah, briga, anksioznost) dolazi do sabotaže svih dugoročnih projekata, do slabljenja pamćenja i preciznosti, brzog zamaranja i depresije. Dugogodišnji, hronični stres kao posledicu ima rast nivoa glukoze i masnih kiselina u krvi. Zato osobe koje su stalno pod stresom spadaju u rizičnu grupu kada su u pitanju dijabetes i razne kardiopatije. Pod stresom raste i nivo lošeg holesterola.
Ljubomora
Bez premca, ljubomora je negativno osećanje koje se najgore odražava na naše fizičko zdravlje. To je kompleksno osećanje koje obuhvata strah, bes, frustraciju, tugu i opšti nivo stresa. Zato se od osećanja ljubomore pojačava lučenje adrenalina, što rezultira nesanicom. Ljubomorna osoba ne može da uveče isključi svoja osećanja i da mirno spava, jer je osećanja bukvalno tresu i ne daju joj mira. Ali nije dobro ni potiskivati snažna osećanja, kao što je ljubomora, jer potiskivanje emocija takođe podiže koncentraciju adrenalina, srce počinje ubrzano da kuca i raste pritisak.
