Plač
Znamo da je plač dobar i zdrav i da treba da se isplačemo, jer tako kanališemo osećanja. Britanski naučnici tvrde da negativne emocije suzama bukvalno ispiramo iz organizma. Ako se suzdržavamo i kontrolišemo da se ne rasplačemo, bićemo još više ranjivi, jer nismo iskoristili način koji nam je priroda dala da se oslobodimo štetnih supstanci koje utiču na imunološki sistem, moždanu aktivnost, pa čak i na sistem probavnih organa. Suze su, dakle, višestruko korisne.
Zaljubljivanje
Kada smo zaljubljeni, u našem organizmu raste nivo faktora razvoja neurona (NFG) i to sa dužim efektima koji traju čak do godinu dana. Zaljubljenost nas bukvalno oživljava i regeneriše, jer NFG je zadužen za obnavljanje ćelija mozga, regenerisanje nervnog sistema i poboljšavanje pamćenja.
Smeh
Kada se čovek glasno smeje, dolazi do opuštanja mišića i opada lučenje hormona stresa, pa samim tim i pritisak postaje stabilan. Stručnjaci sa američkog univerziteta Merilend, utvrdili su da smeh smanjuje rizik od srčanog udara, jer umanjuje posledice stresa koji oštećuje unutarnje zidove krvnih sudova. Odgovarajuća doza smeha je poput redovnih vežbi – sagoreva kalorije i dovodi do aktiviranja više od 400 mišića.
Zaključak: Smeh zaustavlja lučenje kortizola i epinefrina, hormona koji izazivaju stres; snižava nivo holesterola u krvi; smanjuje količinu loših proteina koji mogu da izazovu arterosklerozu; reguliše pritisak i podstiče lučenje endorfina, hormona zaslužnog za dobro raspoloženje koji istovremeno ublažava bol. Zato svakog dana pronađite razlog za smeh, razvijajte u sebi sposobnost sagledavanja smešne strane ljudskih mana i apsurda, smejte se sami sebi, jer tu ćete uvek pronaći dovoljno humorističnog i satiričnog materijala, šalite se i inicirajte dobro raspoloženje svuda oko sebe – to je ono što zapravo činite za sebe i svoje zdravlje.
Izvor fotografija: instagram.com/mowoblog
Brankica Milošević
