Istina je da mnogi otkače nakon raskida. U toj fazi ludila neki traže način da o istom ne misle, neki žele da vrate osećaj vrednosti koji im je oduzet, dok neki tek onda, kao, pronalaze sebe.
Stoga, u jednu od poznatijih ludosti spada prekomerno trošenje novca.
To da žene troše isključivo na krpice je stereotip, ali je istina da mnoge od nas lako zaborave na dažbine i raspištolje se na kasi. Priča meni moja koleginica kako je posle haotične veze i još – ne poželi nikom, pa ni neprijatelju – raskida kupila dva televizora, zamenila kompletnu belu tehniku gde se našao i neki savremeni blender koji reže, cedi, muti i šta ti ja znam. Seća se kako je dugo bila u kreditima.
Zanimljiva stvar u svemu tome jeste bilo to što ona apsolutno retko uključuje TV prijemnik i da je taj isti blender možda samo jednom uključila ne bi li videla da li su joj ga ispravnog prodali.
Jedan ortak je pretvorio svoj hobi, plivanje, u meru izdržljivosti. Nije izbijao sa bazena. Jer, kako on to kaže, da ga devojka nije ostavila nikada ne bi shvatio koliko voli da pliva. Kul, plivaj, al’ ne smaraj pričama o istom. U stvari, kasnije sam skontala da je plivanje bila dozvoljena reč za zabranjenu nju. Svaki put kada je hteo da je spomene izgovorio je koliko je posvećen plivanju. Kažnjavao se i vraćao samopouzdanje napornim treninzima i umesto da nas davi njenim imenom, davio nas olimpijskim raspoloženjem.
Šta bi to sa tobom?
Neki su odjednom shvatili koliko su srećni i zadovoljni. Oni su retki, ali umesto da plaču, oni rade suprotno. Što je i lepo, ali neprirodno. Ubede sami sebe u stvorenu i ničim izazvanu sreću. Takvi se nakon određenog perioda i jako rasplaču. Potiskivanje emocija nikada nije bilo rešenje.
Ima i onih koji redovno čitaju horoskop partnera i porede ga obično sa sopstvenim ne bi li našli znake koji nagoveštavaju pomirenje. Ima i onih koji će ostavljati novac kod lokalne proročice. Dok neki vode duge monologe licem u ogledalu obraćajući se bivšem dečku ili devojci.
Uglavnom, prekomerni potrošači teže da vrate izgubljeno samopouzdanje kroz čudesne i inovativne predmete. Zaista se neki osete poput poništenih markica, bez trunke vrednosti, nakon raskida.
Strastveni plivači odvlače misli i traže o čemu bi to novom mogli da govore. Nova strast im je u stvari sinonim sa ono što ne žele da izgovaraju.
Presrećni su u stvari tužni onoliko koliko se keze.
Pristalice babavangizma nisu očajni, već su postali sami očaj. Držaoci monologa iliti dialoga gde je bivši/bivša kao bajagi tu su puni nedorečenog.
Neko je pijan od cika zore, neko cilja da od sebe stvori vrhunskog plivača, neko se oblikuje u mega jebača, neko se pruži i više no što mu je dugo ćebe, uglavnom svako na svoj način nakon pukle veze otkači.
Kako ste otkačili Vi?
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
