Ne biste bili ono što jeste da se vaše konstrukcije nisu raspadale, da niste pucali po šavovima, da vam se kule u vazduhu nisu rušile (na glavu), da niste doživljavali potrese i da vam se pukotine nisu otvarale pod nogama i u zidovima. Ono kad ste bili uvereni u nešto, a onda vas je neko brutalno suočio sa svojim viđenjem i vi ste shvatili da je vaše uverenje bilo pogrešno. Istina prosijava kroz pukotine i to je nalik fizičkom bolu – otvorena rana pulsira i traži da bude obrađena, dezinfikovana, zašivena, zbrinuta. To je bolna intervencija, ali sprečava upalne procese i obezbeđuje zarastanje i ozdravljenje. Samo što rane ne bi bilo, da vam je neko nije naneo.
Pukotina se ne bi otvorila, da neko nije podigao ruku i pocepao iluziju koja vam je zamagljivala pogled. Neko ili nešto otvara pukotine oko vas, a kroz njih probija svetlost istine, koja vas u prvom trenutku zaslepi toliko da vam povredi oči. A onda shvatite da možete da gledate u tu svetlost. Da možete da prevaziđete to što je neko (život) okrutan i brutalan i da vidite zašto je i na koje načine istina za vas oslobađajuća.
View this post on Instagram
A istina je da u svakoj bolnoj povredi možete naći tu istinu. U osudi, u odbacivanju, u lucidnom komentaru osobe koja je inače labilna i živi u sopstvenim iluzijama. Svako vam može naneti (malu) povredu, napraviti rez na vašem egu, na vašem oklopu, na velu romantike kojim zastirete svoje ljubavno vidno polje. I posle prvog momenta u kome ste se lecnuli, trgnuli, zakukali, ustuknuli, pre nego što ste upali u samosažaljenje, možete osetiti u toj oštrini – ubod istine. Ne postoji nežan ubod. Istina nije nežna. Čak i kad je predočena s ljubavlju i taktom, ona deluje ubodno – po tome je prepoznajete. Jer, istina stvara pukotine u iluzijama i predrasudama, u oklopima i zidovima, za vaše dobro. Da biste mogli da vidite, uhvatite, shvatite, reagujete.
Stvari koje vas najviše muče su najistinitije. Osetite taj bol. Osluškujte ga. Tražite u njemu perspektivu koju još niste otkrili. Bol vam nešto saopštava, primite tu poruku, protumačite je. Bol govori o stvarima koje morate prihvatiti i sa kojima se morate pomiriti, kao i o onima koje više ne možete da podnosite, koje treba da otpustite, promenite. Bol je stalni pratilac rasta i razvoja. Kad to shvatite i prihvatite, nećete ga se više plašiti, dočekivaćete ga kao starog prijatelja i sve bolje i brže ćete ga čitati. A što bolje i brže tumačite bol, kraće ćete ga proživljavati. Pukotine će se lakše otvarati, svetlost će fokusiranije prosijavati, rane će brže zarastati.
Dok rastete i razvijate se, saznajete više, osećate više, proživljavate dublje. I bol je kompleksniji i slojevitiji – vodi vas onoliko duboko, široko i daleko, koliko ste spremni da idete. A sa svakim korakom ste sve spremniji.
View this post on Instagram
Možete da vodite svoje borbe, dok rastete i razvijate se i da posmatrate sebe kako to radite – kako doživljavate pukotine i povrede, kako reagujete na svetlost. Što ste bliži sa svojim bolovima, povredama, gubicima, što bolje poznajete svoju tugu, što više sebi priznajete svoje slabosti i gluposti, to ćete bolje i dublje sebe poznavati, lakše sebi opraštati i češće ćete biti u stanju da uradite pravu stvar – za sebe.
Gde su pukotine vašeg života? Da li se krijete od njih, ili ih krijete od sebe? Vidite li svetlost koja prosijava? Nemojte biti suviše ponosni, a nemojte se ni stideti. Ako grešite, priznajte sebi, ako ste uradili nešto čega se stidite, oprostite sebi. Koristite lekcije koje vam život pruža, ne bežite od pola. Provirite kroz pukotine svog života, to su mesta samospoznaje i nadahnuća, izvori istine, snage i hrabrosti.
Naslovna fotografija: instagram.com/maralafontan
Brankica Milošević
