Brkati nihilista, opasnog, čeličnog pogleda, u svoje doba neshvaćen, a danas glorifikovan, bio je, čini se, u mnogome ispred svog vremena. Ovaj nemački filozof o prevrednovanju svih vrednosti govorio je, valjda, i mnogo pre no što se za tim pojavila goruća potreba.
Proglašavajući da je “Bog mrtav”, Fridrih Niče (Friedrich Wilhelm Nietzsche) našao se pred ogromnom osudom svojih savremenika. Pa i naših. Oštro je napadao hrišćanstvo, demokratiju, važeće moralne norme, a za sam moral govorio je da je on “nagon stada u pojedincu”.
Pa ipak, uprkos svom oštrom jeziku, svako ko je pročitao “Tako je govorio Zaratustra”, osetio je nežnu dušu ovog usamljenog pustinjaka. Njegovo opevavanje natčoveka, njegova ljubav za moć i istinske vrednosti, obojene su gotovo nežnim, poetskim tonom.
Onaj ko bi ga nazvao ateistom morao bi dva puta razmisliti. Jer, nije li njegova ljubav za natčoveka nešto poput verovanja u uzvišeno, željeno, nepostojeće, vrhovno, krajnje, esencijalno?!
Duše ranjavane razaznavanjem sebe, sveta, sopstvene filozofije i zamršenog uma, on je, prozno, pevajući plakao.
“I Bog ima svoj pakao: to je njegova ljubav prema ljudima”
“Prаvi muškаrаc želi dve stvаri: opаsnost i igru. Zаto želi ženu kаo nаjopаsniju igrаčku.”
“Vaša rđava ljubav prema vama samima čini vam samoću tamnicom.”
“Čovek je konopac, razapet izmedu životinje i natčoveka – konopac iznad ponora. Jedan opasan prelazak, jedno opasno putovanje, jedan opasan pogled unatrag, jedno opasno oklevanje i zastajanje. Što je veliko na čoveku, to je da je on most a ne cillj; što se na čoveku može voleti, to je da je on i prelazak i zalazak.”
“Ja volim onog čija se duša rasipa, koji neće da mu kažu hvala niti uzvraća, jer on uvek poklanja i neće da se sačuva.”
“Najodvratniju životinju među ljudima na koju sam naišao, nazvao sam gotovanom, on neće da voli, a ipak bi da živi od ljubavi.”
“Srcu punom hrabrosti i dobrote treba s vremena na vreme nešto opasnosti, inače mu svet postaje nesnosan.”
“Predugo je u ženi bio skriven rob i tiranin. Zato žena još nije sposobna za prijateljstvo; ona poznaje samo ljubav.”
“Nevidljivim nitima najčvršće smo povezani.”
“Preklinjem vas, braćo moja, ostanite verni zemlji i ne verujte onima koji vam govore o nadzemaljskim nadama! Trovači su to, svesno ili nesvesno. To su oni što preziru život, to su oni što umiru i što su samootrovani, sita ih je zemlja ova, stoga mogu da nestanu!”
“Moral je nagon stada u pojedincu!”
“Ja sam smeh proglasio svetim.”
“Koga ne možeš naučiti da leti, nauči ga da što brže padne.”
“Da li se svet stvarno ulepšava time što ga upravo smatramo lepim?”
“Čovek mora samog sebe izložiti iskušenjima kako bi video da je predodređen za nezavisnost i naređivanje… Ne treba se kloniti svojih iskušenja, premda su ona možda najopasnija igra… Ne treba se vezivati za neku ličnost, pa bila ona i najdraža – svaka ličnost je tamnica, a i skrovište… Ne treba se vezivati za sažaljenje, čak ni ako se ono odnosi na višeg čoveka u čiju retku muku i bespomoćnost gledamo samo zahvaljujući slučaju.”
“Ko se nadmeće sa čudovištima, može videti da pri tome on sam ne postaje čudovište. A kad dugo gledaš u ponor, ponor takođe gleda u tebe.”
“Svaka zajednica čini ljude nekako, negde i nekad – običnim.”
“Aristokratska duša ima strahopoštovanja prema sebi.”
“Samo sam to jedno do sada naučio – da je čoveku potrebno ono što je najgore na njemu da bi mu bilo najbolje. Da u onome što je najgore leži najbolja snaga njegova.”
“Jeste li ikad poželeli da jedanput dođe još jedanput, jeste li ikad rekli: Sviđaš mi se, srećo! Protrči trenutku! Onda ste poželeli sve još jedanput. Sve iznova, sve večno, sve u vezi jedno s drugim, udenuto i zaljubljeno jedno u drugo. Tako ste, eto, vi videli svet. Vi večiti, vi i jadu kažete: Prođi sad, ali dođi opet. Jer radost kaže – večno traj!”
“Zar je čovek samo Božiji promašaj? Ili je Bog samo promašaj čovekov?”
“Kad žena ima muške vrline, onda od nje treba bežati, a kad nema muške vrline, onda ona beži sama.”
“Ja nisam naprosto čovek. Ja sam dinamit!”
“Treba naučiti voleti sama sebe, tako učim ja, ljubavlju čitavom i zdravom: da bi čovek izdržao u društvu samoga sebe, a ne tumarao naokolo.”
“Učim vas natčoveku. Čovek je nešto što treba biti prevladano. Šta ste vi učinili da biste ga prevladali? Sva su bića stvorila nešto iznad sebe, a želite li vi biti oseka ove velike plime i radije se vratiti životinji nego prevladati čoveka! Što je majmun za čoveka? Podsmeh ili bolan stid. I upravo to treba da bude čovek za natčoveka – podsmeh ili bolan stid.”
“Ovako hoću da su muškarac i žena: muškarac sposoban za rat, žena sposobna za rađanje, a oboje sposobni za ples, i glavom i nogama.”
“Najbolji način da se svaki dan započne dobro jeste da pri buđenju mislite ne biste li tog dana barem jednog čoveka mogli obradovati.”
“Lakše se neke strasti sasvim odreći, nego u njoj biti umeren.”
“A kad dugo gledaš u ponor, ponor takođe gleda u tebe”
“Ja cenim neukrotive izbirljive jezike i želuce koji su naučili da kažu JA, DA i NE.”
“Odista, i ja sam naučio čekati i to iz temelja, ali čekati samo na sebe. Ali sam, pre svega, naučio stajati i hodati, i trčati i skakati, i uspuzati se, i igrati. Jer u tome je moj nauk – ko hoće jednom da nauči da leti, taj mora prvo naučiti stajati i hodati, trčati i uspuzati se i igrati. Ne nauči se u letu leteti!”
“Još i slepilo slepca i njegovo traženje i pipanje treba da govori o silini sunca u koje je gledao.”
“Voleti pa propasti, to ide jedno sa drugim od pamtiveka. Volja za ljubavlju – to je ujedno biti spreman na smrt. To ja kažem vama, kukavicama!”
“Ja volim onog, čija je duša duboka još i u ranjenosti, i koji može da propadne i usled malog doživljaja – tako taj ide rado preko mosta.”
“A ko se danas najbolje smeje, taj će se takođe smejati i poslednji.”
Prethodne tekstove iz serijala “Putokazi za lepši dan” pročitajte ovde.
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
