Da li ste nekada zamišljali kako bi bilo divno posetiti prašume Amazona? Da li ste se ikada zapitali kako uživo izgleda bujanje i biljnog i životinjskog sveta i kada je priroda na svom mestu i u punom sjaju? Amazon jeste reka najbogatija vodom na svetu. Pa ipak, dok se ne uputite ka Amazonu, preporučujemo posetu dela Evropskog Amazona, odnosno, specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje.
Retko gde se u nizijskoj Evropi može videti takva biološka raznolikost, izuzetne poplavne šume, mrestilišta riba, izvori pitke vode koju su stvorile reke Mura, Drava i Dunav. Ovde se nalazi jedno od najvećih staništa orlova belorepana u čitavoj Evropi, ali i brojnih drugih ugroženih vrsta poput male čigre, crne rode, dabra, vidre i skoro iščezle kratkonose kečige.
Danas je Gornje Podunavlje bogatstvo kojim se ponosimo i koje je prepoznato u svetu, ali kako je spasen “Evropski Amazon” u Srbiji?
Regulacijom rečnog vodotoka za potrebe rečne plovidbe i poljoprivrede u poslednjih 100 godina uništeno je 80 odsto prirodnih plavnih područja uz Dunav, kao i biološki najproduktivnijih staništa. Zbog čovekovih aktivnosti, postojala je bojazan da će vlažna područja u predelu Gornjeg Podunavlja potpuno nestati. Uređivanje rečnih tokova prvenstveno radi lakše plovidbe Dunavom, pretilo je da izbriše ovo remek delo prirode u kome je utočište našla trećina svih biljaka koje se nalaze na teritoriji Srbije, kao i polovina svih vrsta riba i sisara.
Fotograf: Jaroslav Pap
Otud i potreba za partnerstvom Svetske organizacije za prirodu – WWF i Coca-Cola sistema, u okviru kojeg je pokrenuta inicijativa za obnovu vlažnih i plavnih područja duž Dunava u šest zemalja – u Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Ruminiji i Srbiji. Vlažna i plavna područja su od izuzetne važnosti, jer, između ostalog, predstavljaju prirodnu odbranu od poplava.
Ovaj projekat ukupne vrednosti 4,4 miliona dolara, WWF i Coca-Cola su u Srbiji započele pilot projektom obnove bara Šarkanj i Semenjača. Zahvaljujući eksperimentalnim metodama koje su razvijene i prvi put primenjene u Srbiji, po modelu korišćenom u našoj zemlji će se raditi i u preostalim zemljama kroz koje se “Evropski Amazon” prostire. Zahvaljujući ovakvim inicijatvama, vraćena je mozaičnost prirodnih staništa – vlažnih livada, slatina i vodnih “ogledala” u koje su se ponovo vratili beli i žuti lokvanj, močvarna perunika rogoz i sa njima i mnogobrojne vrste ptica močvarica.
