Većina nas se barem jednom tokom života našla u toksičnom odnosu, ili u patternu odnosa koji su međusobno isti. Tada nam se činilo kao da smo stvoreni baš takvi da nađemo baš takvog partnera, i kao da se mi tu ama baš ništa ne pitamo. “Nasetovani” smo tako da nam se dopada određeni tip osobe, da želimo da ispunimo određene potrebe i da jednostavno dobijemo ono što nesvesno tražimo. Možda smo imali problema sa ocem ili smo odrasli bez oca, pa tražimo očinsku figuru u partneru. Možda smo odrasli u porodici sa hladnim odnosima i bez emocija i fizičkog dodira, pa tražimo nekoga ko je brižan, pun ljubavi i kome je jezik ljubavi upravo dodir. Možda nešto treće. Ali, nešto uvek mora biti.
Ipak, to ne znači da ne možete uticati na svoje ljubavne situacije i budući odabir partnera. Jasno je, ne možete na silu birati ono što vam se do sada nije dopadalo. Ali možete vežbati ljubav prema sebi, rasti kao osoba i razumevati sebe i svoje potrebe, a samim tim, menjaće se i vaše želje i afiniteti. Onda kada dođete u poziciju da ste veoma stabilni i samozadovoljni, tražićete osobu koja čini da se isto tako osećate, i takvu ćete i pronaći.
View this post on Instagram
Kada smo nesrećni, nesamostalni, nesnađeni i kada ne poznajemo sebe dovoljno, sve što nalazimo su neuspešni odnosi. Nađemo partnera koji nas ne voli dovoljno i prihvatimo ga jer zapravo – ni sebe ne volimo i ne cenimo dovoljno. Privuče nas neko ko je toksičan, jer podsvesno sebi želimo da dokažemo da je istina da smo “nevoljivi” i da je u nama problem. Ovakve situacije najbolje oslikava rečenica iz filma “The Perks of Being a Wallflower”, rađenog po istoimenom romanu, koja kaže “Mi prihvatamo onu ljubav koju mislimo da zaslužujemo“, i to zaista jeste tako. Zato, radite na sebi sve dok ne dođete u poziciju da shvatite koliko zaslužujete, a zaslužujete sve.
