Da li ste radoholičar? Da li vam je teško da napravite pauzu, da li radite prekovremeno i nosite posao kod kuće vikendom? Da li vas prijatelji opominju da previše radite i da vam treba malo više zabave i opuštanja? Verovatno i sami pomišljate da su prijatelji u pravu i govorite sebi da ćete jednog od ovih dana usporiti, uzeti slobodan vikend, iskoristiti ceo odmor i zabaviti se. Ali, verovatno sebi govorite i da nemate vremena za to i da prvo morate da ispunite sve svoje ciljeve – i da radoholizam nije problem, kad vam je posao zabavan i volite da radite?
Ako je tako, sigurno ste radoholičar, a to nije samo način da se kaže da ste veoma posvećeni svom poslu i veoma ambiciozni. Radoholizam je stanje u kome je neko opsesivno zavistan od posla i može biti štetan za vaše zdravlje i ukupan kvalitet života. Istraživanja pokazuju da radoholičari češće doživljavaju sagorevanje, anksioznost i depresiju. Ali, ima načina da prevaziđete radoholizam i ostvarite zdraviji balans između posla i privatnog života.
View this post on Instagram
Znaci da je radoholizam vaš problem
Produženi radni sati
Jedan od sigurnih znakova da ste radoholičar, jesu prekovremeni sati – dolazak na posao pre ostalih i ostajanje na poslu do kasne večeri. Radite čak i vikendom i praznikom.
Stalno razmišljate o poslu
Radoholizam podrazumeva teško isključivanje iz radnog režima. Možda drugi govore da prosto ne znate da se opustite, ali vi ste uznemireni ako pokušate, i čak i kad uzmete odmor – stalno razmišljate o poslu. Sa porodicom i prijateljima uglavnom razgovarate o poslu, ili je to ono o čemu jedino želite da razgovarate, iako vam nameću druge teme.
Radoholizam ide uz zanemarivanje ličnog života
Radoholičari nemaju dobar balans između posla i privatnog života – možda drugi govore da, zapravo, uopšte i nemate život i možda i znate da to govore o vama i ne želite ni da razmišljate o tome. Radoholizam je ono zbog čaga vam svi prebacuju da ih zanemarujete – porodica i prijatelji vas zovu i predlažu druženja i izlaske, a vi pronalazite izgovore.
Pročitajte i ovo: Sindrom izgaranja, odmor iz snova i krečenje
Radoholizam prati osećaj krivice
Uz radoholizam možete razviti osećanje krivice ili anksioznosti, kada se ne bavite poslom. Možda vas prati osećanje krivice kada gledate TV, ili duže spavate, jer imate osećaj da gubite vreme i da ste neproduktivni.
Imate periode iscrpljenosti
Radoholizam neizbežno uzima danak. Prekomeran rad dovodi do fizičke i mentalne iscrpljenosti i radoholičari mogu stalno biti pod stresom i umorni.
Poteškoće u delegiranju i kompulsivno ponašanje
Možda imate poteškoće da delegirate zadatke drugima, jer se osećate kao da ste jedini sposobni da posao uradite kako treba. Radoholizam takođe uključuje kompulsivno ponašanje, kao što je stalno proveravanje elektronske pošte, potreba da se odmah odgovori na poruke i osećanje anksioznosti kada to ne radite.
View this post on Instagram
Kako da prevaziđete radoholizam i pronađete zdraviji balans
Odredite razumno radno vreme
Radoholizam je u suštini bežanje u posao – radoholičari imaju tendenciju da rade više od deset sati dnevno, sedam dana u nedelji. Možda imate osećaj da vam je život ispunjen i da vam vreme brzo prolazi, ali da biste napravili balans, ključno je da se držite okvira razumnog radnog vremena, i radne nedelje (osam sati dnevno, tokom pet radnih dana). U okviru radnog vremena imate sasvim dovoljno vremena da završite radne zadatke i budete produktivni, što vam ostavlja dovoljno vremena i za aktivnosti u privatnom životu.
Prevaziđite radoholizam uz pomoć najbližih
Uključite se u život svoje porodice i prijatelja – oni već dugo pokušavaju da privuku vašu pažnju, žele da provode vreme sa vama i biće srećni da vam pomognu da struktuirate svoje slobodno vreme i osmislite aktivnosti u kojima ćete zajedno uživati. Pitajte ih šta bi oni voleli i pokušajte da im izađete u susret.
Uložite energiju u brigu o sebi
Uključite opuštajuće aktivnosti u svoju dnevnu rutinu – meditaciju, jogu, vežbe svesnosti i emocionalnog oslobađanja, kako biste bolje upravljali stresom, anksioznošću i osećanjem krivice. Ako vam ovakve aktivnosti nisu bliske i prijatne, neka vam bude cilj da svakog dana uradite nešto za sebe – idite u šetnju, popijte piće u svom omiljenom kafiću, napravite sebi ukusan obrok, čitajte, slušajte muziku, bavite se nekim hobijem. Poenta je u tome da nešto radite samo zbog sebe i za sebe – nešto što nema veze sa poslom, kako biste prevazišli radoholizam i napravili zdraviji balans u svom životu.
Planirajte odmor
Svima treba malo slobodnog vremena i udaljavanja od posla. Naučite da se mentalno isključite, da se prebacite sa radnog režima na odmaranje i uživanje. I to ne važi samo za dane odmora, već i za vikende, kao i za dnevne periode odmaranja i opuštanja i pauze na poslu, koje vam mogu pomoći da izbegnete sagorevanje.
Bilo da se radi o vikendu tokom koga ćete presađivati cveće, otići na planinarenje, sređivati kuću, ili najzad završiti knjigu ili seriju koju ste počeli da gledate, slobodno vreme treba da bude u vrhu vaše liste prioriteta. To znači da treba da razvijete osećaj da kada „ništa ne radite“ niste neproduktivni i beskorisni, jer radite nešto za sebe. Kada to postane istinito za vas, znači da ste prevazišli radoholizam i da imate ispunjeniji lični život.
Pročitajte i ovo: Koja vrsta odmora vam je najpotrebnija?
Naslovna fotografija: perfect_fashion_styling
Brankica Milošević
