Decembar, neki kažu najromantičniji mesec u godini. Hladno je, dlanovi trebaju druge da ih ugreju, zagrljaj deluje toplije nego bilo koji komad zimske odeće. U vazduhu se oseća miris praznika koje treba provesti u društvu voljenih, udvoje. Novogodišnja svetla grada tako jarko sijaju kao da ne znaju, ljudi na ulici su srećni kao da ne slute… Jedna ljubavna veza upravo je gotova. Pred Novu godinu. Praznična euforija upravo je dobila nove dimenzije.
Sasvim nenadano, on pogasi novogodišnje svećice i ode
I tako, apsolutno nenadano, doček udvoje postaje solo doček. I šta sad? Treba li ipak kupiti planiranu haljinu sada kada neće imati ko da kaže da je lepa? Da, naravno da treba. Muzika koja je svirala o ljubavi srećnog para u trenutku zvuči kao oda usamljenosti. Treba li joj se prepustiti? Ne bih rekla da treba. Plan “kako zajedno, ludo i nezaboravno provesti najluđu noć” pretvara se u “plan kako otkazati sve i ostati kod kuće uz novogodišnji program”. Treba li protraćiti poslednje sate tekuće godine na loš televizijski program? Svakako – ne!
Pobedi tugu i nastavi dalje
Show must go on. Jeste kliše, ali u ovom trenutku je neizbežna istina. Uz ovo show dodala bih i life, jer, bože moj, i sledeća godina je još jedna godina našeg života, zar ne? Bili solo ili u paru, tako je. Zato iznenadni doček bez statusa in a relationship može da nas vrati iz depresije u život. Gledajmo to sa pozitivne strane. Jos jedan kliše, pa da nastavimo – Be positive.
To što godinu završavamo neplanirano sami, tačnije bez druge polovine, ne znači da smo zaista sami. Prijatelji su tu da nam pomognu da preskočimo taj prag i uđemo u novu godinu sa osmehom na licu. Uvek možemo pronaći mir na porodičnoj večeri i u narednu godinu ući jači nego što iz prethodne izlazimo. Na nama je da izaberemo samo način na koji ćemo nadoknaditi nedostatak, a Nova godina je tu kao znak za novi početak.
Drugarice su uvek tu, a doček sa njima uvek je nezaboravan
I dok sa maramicom u ruci, u pidžami, krevetu, u svojoj sobi, u samoći, sa spiska To Do plačući precrtavamo “zajedno okititi jelku”, “zajedno ići u nabavku za praznike”, “kupiti mu poklon za Novu godinu”, treba samo da na trenutak pomislimo da stvari koje se planiraju obično i ne ispadnu kako treba. C’est la vie. Klišei su ovog puta na našoj strani. Kad smo već kod toga – zar nije kliše “najlepši doček nove godine je udvoje”? Nije? Pretvorimo ga onda u to. Provedimo novogodišnju noć kao nikada do sada, potpuno slobodni.
Stavimo zajedničku pesmu na play poslednji put, odslušajmo je do kraja sa istom onom emocijom sa kojom smo je i ranije slušali i ostavimo je u staroj godini. Planove “za nas dvoje” otpišimo i na novom papiru napišimo planove “za novu, bolju i jaču mene” i stavimo ih kao podsetnik. Stara veza gotova je sa starom godinom. Nova godina je novi početak. Počnimo ga najbolje što možemo. Jer tuga je kliše. Zamenimo je srećom, ona je uvek jedinstvena. Srećna Nova godina!
Natalija Krstić se često zapita da li celi život provedeš u tišini jer se plašiš da ćeš reći nešto pogrešno. Ako te niko ne čuje, kako će onda naučiti pesmu koju pevaš? Ona daje svoj glas, svoje mastilo i papir, pokret ruke i treptaj oka. Ona voli svoje prijatelje, porodicu, voli sreću koju donose male stvari. Njene misli su čiste, ona misli da voli, ona veruje, veruje…
