Ili ovako – mogli ste sve to, sami. Mogli ste da odaberete njegov život i njegove probleme umesto svog i da preuzmete sve na sebe. Da uprtite taj teret kojim niko human ne bi ni magarca natovario i da rmbačite dok vam ne pukne kičma. Da ga izdržavate, da ga izvlačite, gurate, vučete, pridržavate i nosite kroz život. Da ga gubite svaki put kad se okuraži i pomisli da se osamostalio i primate nazad svaki put kad podvije rep i skičeći došepa kući. Da mu opraštate što vas vara, izdaje i parazitira na vama, jer ga volite, a ljubav je sposobna da oprosti, prihvati, podnese i iznese.
Ali vi znate, duboko u sebi sigurni ste da niste to mogli – ne, ako ste hteli da se ikada ponovo osetite kao osoba, a ne kao isluženi magarac. A hteli ste, zato ste i skupili snagu i rešenost da raskinete. Odabrali ste sebe umesto njega. I to je čin ljubavi. I zbog toga treba da čestitate sebi. Odbacili ste ljubav koja vas je ubijala i ozbiljno pretila da vas sahrani, da biste prihvatili onu ljubav koja se tiče vašeg sopstva. Duše, integriteta, prava na mir i radost. Niste zbog toga slabi, nego jaki. Bravo!
