Postoje momenti, koji se pretvaraju u periode, koji naizgled beskrajno traju, u kojima stagnirate, čak se vraćate unazad. Kao da je voz napretka ispao iz šina i prevrnuo se. Skupljate ostatke i gledate ima li preživelih. Sve što ste postigli, prekinuto je, oduzeto vam je. Opet ste na početku, a taj početak deluje kao kraj, kao slepa ulica, kao bunar bez dna.

Čini vam se da se nećete oporaviti i nastaviti svoje putovanje. Svet se srušio, a vi nemate snage da ponovo gradite. Uostalom, nije ni moguće vratiti se na isti put, ali je moguće početi iz početka, pronaći druge puteve. Možda ste se zato i srušili i slomili. Jer morate sve da preispitate, da dovedete u pitanje sve u šta verujete i u šta ste bili sigurni, da restruktuirate svoj život, svoja uverenja, svoje postupke, da promenite način na koji posmatrate i shvatate stvari.

Nalazite se na dnu (bunara bez dna), a to je mesto intenzivnog razvoja, iako se vama čini da je to mulj u koji ste zaglibili do guše. I to jeste trenutno stanje. Vaša osećanja su istinita, tu ste gde ste i uopšte vam nije dobro. Ali, tu gde jeste, van svoje zone udobnosti, imate da naučite mnogo toga. O svojim očekivanjima, pre svega. Dospeli ste na dno, zato što vaša očekivanja nisu ispunjena. A očekivali ste da ćete se kretati napred, kolosekom u koji ste upali i taman ste uhvatili brzinu. Međutim, životni putevi se ne prostiru linearno. Kretanje napred ponekad se odvija kružno, spiralno. A ponekad znači da se vratite mnogo krugova unazad, tačno do mesta na kome ste preskočili neki korak, koji sada treba da prepoznate i napravite.

A za taj korak, za razumevanje šta je ono što ste propustili i što treba da savladate, potrebno je vreme, to je proces koji se odvija dok ste vi zaglavljeni u blatu. Možda ste poverovali da vam je nazad krenulo i sada se osećate kažnjeno, izigrano, naivno. Ali, jeste vam krenulo. Samo vas je to kretanje zanelo iluzijom koju su stvorila vaša očekivanja. Da niste ništa očekivali, možda biste nastavili da se krećete, odnosno, možda biste uočili da se kretanje odvija u krugovima i lakše biste prihvatili da se stvari ne dešavaju onako kako vi želite, nego onako kako je potrebno, za vaš lični rast i razvoj.

Prepreke koje nas sapliću i obaraju imaju svoju svrhu. One nas izbacuju iz naših nesvesnih stanja, iz naših zanosa, navika, obrazaca, iz naše normalnosti koju uzimamo zdravo za gotovo i podstiču nas da učimo. Da razbijamo iluzije i kalupe, da otkrivamo i prevazilazimo svoje zablude i predrasude.

Možete žaliti zbog gubitka tla pod nogama, rutine u kojoj ste se osećali bezbedno, zbog načina života koji ste ustanovili i sada morate da ga menjate, zbog nekoga koga ste izgubili, zbog ljubavi koja vas je izdala. Možete ležati u blatu, tugovati, kajati se, kriviti sebe, besneti, osećati se beznadežno i bespomoćno, ali čak i u tuzi, u strahu i neizvesnosti, sa milion otvorenih pitanja, bez ijednog odgovora, vi i dalje rastete. U srcu oluje, vaše srce hvata ritam, reflektuje, prepoznaje, reaguje. Živi ste, a to znači, sposobni da se pokrenete. I učinićete to. Možda ne sada, ne ubrzo. Ali smučiće vam se da se valjate u blatu i boravite na dnu, poželećete da se pokrenete i to ćete i uraditi. Izaći ćete na površinu kao ranjenik, koji ima još mnogo posla oko isceljenja, ali krenućete tim putem – putem isceljenja.

Opet ćete želeti da budete svoji, da se radujete i smejete, da budete glasni, da se družite sa ljudima, da se osećate živo i uključeno. I naći ćete načine za to. Nove načine. Nećete se vratiti na staro. Nećete se vratiti u svoju „normalnost“ jer ona nije funkcionisala, ona vas je dovela dotle da tražite nove načine. Naći ćete odgovore na pojedina od onih pitanja. Postavićete nova pitanja, koja će vas usmeriti ka novim odgovorima.

Iscelićete se, porašćete, nastavićete dalje, prepoznaćete sledeće krugove, otkrićete nove dubine i značenja padova, naučićete da brže učite i kraće boravite na dnu. Jer to se dešava, čak i sada. Ponovo ćete biti zahvalni što ste živi.

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments