Jer, mi želimo da nas momci vole nežno, da budu verni i pažljivi, da stalno pokazuju da im je stalo i da im budemo važne i najvažnije, a neke od nas dožive i da im takav momak kaže „zbog tebe sam postao ovo što jesam“. Možda je to misija, možda karma, možda emotivno oštećenje i nastranost (a možda i jedno i drugo) ali ako smo sklone da zbrinjavamo, pomažemo, pokrećemo, negujemo i ulažemo u nečiji razvoj i potencijal, tada je ovakva izjava kruna našeg uspeha u ljubavi.
Najbolji su muškarci koji su od loših postali dobri – oni su prošli put iskušenja, očvrsli, stekli mnogo iskustva, a možda i nešto mudrosti, oni cene ono što su osvojili, stekli, naučili, jer znaju koliko su te lekcije bile skupe.
Oni su zadržali samopouzdanje, stav i drskost, a stekli su svest o svojoj sopstvenoj vrednosti i snazi. I oni nikada ne zaboravljaju ko im je u tome pomogao, ko je verovao u njih kada ni sami nisu verovali u sebe, ko je sve opraštao i pružao uvek razumevanje, podršku, ljubav.
A mi želimo to – najboljeg muškarca, koji će biti svestan šta smo činile i šta činimo za njega i koji će biti zahvalan i voleti nas i poštovati zato što smo najposebnije u njegovom životu, na svaki način.
Možda je dovoljno voleti nekog, pa da ta osoba bude za tebe posebna i najvažnija, ali uzdići nekoga svojom ljubavlju, otvoriti mu oči, srce i dušu, to je jedinstveno i nezamenljivo. Možda imamo neki božanski kompleks, a možda to i nije kompleks. Neke žene su uspele u tome da budu boginje muškarcu kome su posvetile svoj život i koga su podigle sa dna i uzdigle do trona svog srca.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Brankica Milošević
izvor slika : www.instagram.com , www.unsplash.com
