Izazov sadašnjeg trenutka je pronaći ravnotežu na turbo-klackalici, a još veći izazov je održavati tu ravnotežu. Pa, to je stara vest. Pronalaženje i održavanje ravnoteže je izazov svakog sadašnjeg trenutka, a kamoli ovog aktuelnog. Dakle, ekvilibristi, da vas vidim kako hodate po oštrici žileta, po ivici kotrljajućeg novčića sa dva lica, po žici normalnosti, razapetoj preko sunovrata pameti.
Spremni ste za ovo, setite se. Koliko uopšte čvrstog tla pod nogama poznajete? Koliko puta vam se tlo izmaklo? Ratovi, bombardovanje, poplave, cunamiji, požari, zemljotresi – iz šire perspektive, tlo nikada i nije mirovalo, osim na kratko, u pauzama uspostavljanja stabilnosti i skupljanja snage da nastavimo da odolevamo i da se prilagođavamo. Iz uže perspektive, svega je bilo na ovim prostorima u poslednjih nekoliko decenija.
Prvi zemljotres doživela sam na devetom spratu solitera, u svojoj prvoj deceniji života. Bacao nas je od zida do zida, lusteri su se klatili, udarajući u plafon pri svakom zamahu, stvari su sa polica letele po kući, pod se propinjao, nastojeći da nas obori dok smo pokušavali da stanemo u dovratak. Nikada nisam zaboravila razliku između panike i pribranosti u vanrednoj situaciji. Komšije preko puta izvele su starije dete napolje, bebu su zaboravili. Moj mali drug iz stana pored, bio je u pidžami i čarapama i ja sam ga držala za ruku. Moja nana, koja me čuvala te večeri, rekla mi je da se obujem i dala mi jaknu, uzela je tašnu i proverila da li su joj tu dokumenta, novčanik i naočari i zaključala vrata. “Idemo sine, samo pažljivo, mrak je i ljudi se plaše. Da stignemo dole pre nego što ponovo zatrese.” I to je sve što neko treba da zna u svakoj vanrednoj situaciji. Gde mu je glava, a gde noge (i cipele), gde su dokumenta i pare (i cvikeri) i kada je trenutak da se stupi u akciju. I koliko dece ima u kući. Kao i to da se ljudi plaše i da u mraku moraš da se krećeš pažljivo.
Neke lekcije naučiš samo zato da bi ih posle primenjivao, a ne da bi ih prevazišao. Budnost, svest i oprez. Juče, sada i sledeći put. O, nemojte ni na trenutak poverovati da neće biti sledećeg puta, samo se setite da ste spremni.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
