Prolazili su dani, meseci… I onda je došlo (na moju veliku radost) do neočekivanog obrta. Jedna od mojih devojaka se vratila sa mora presrećna i puna utisaka. Naime skontala se sa likom iz Splita. Pokazivala nam je slike i pričala kako će uskoro opet u Split kod njega u posetu. Zapravo usta nije zatvorila dok je nisam prekinula pitanjem: “Pa zar on nije katolik?” Morala sam da je podenem. Ona je odmah iznela svoju novu teoriju u tome kako smo mi svi jednaki i kako zapravo ne treba deliti ljude. Tvrdila je da je sada sto puta srećnija nego sa njenim bivšim, tj. našim sugrađaninom. Naravno da sam joj rekla kroz smeh: “To ti objašnjavam već duže vreme, ali si to izgleda praktično morala da usvojiš tek na svom primeru”.
Za divno čudo vezu su uspeli da održe. Dolazio je dotični i kod nas. Jednom je čak došao i na porodičnu slavu moje drugarice. Vidim da i ona poštuje njihove običaje. Slavili su zajedno katolički a zatim i pravoslavni Božić. Ortaci su mu uglavnom atesti (ako je to uopšte bitno). On ne pravi nikakav problem oko odlaska u našu ili njihovu crkvu. A šta je zapravo naše ili njihovo? Kažu jedan je Bog, a kada bismo to svi nekako prihvatili, sigurno bi nam i lakši bio suživot. Ok, verujem da nije prijatan osećaj da odeš u Tiranu ili Zagreb sa srpskom registracijom na autu. Ali znam da istu takvu neprijatnost imaju i oni kada dođu kod nas.
Ostale devojke su oduševljene njihovom vezom i koliko sam primetila promenile su razmišljanje potpuno. Evo, druga se već izvesno vreme dopisuje sa nekim likom iz Novog Pazara. Ne znam šta će biti sa njima, ali je bitno da su malo one proširile vidike a i samim tim i svoj izbor muškaraca.
A ti? Koliko zaista pridaješ značaj ovakvim “preprekama”?
Na osnovu ovakvih situacija vidimo da ne smemo dozvoliti da nam drugi određuju sudbinu. Složićeš se sa mnom da je naša sreća nešto što se ne tiče drugih. Dakle sve to bi trebalo biti stvar ličnog izbora. Naravno da kretena ima svuda, ali na osnovu pojedinaca ne smemo suditi svima. Nečiji karakter nije određen njegovom verom ili etničkom pripadnošću. Ponašanje je stvar vaspitanja i izbora, a sa problematičnim likovima nema tolerancije. Međutim, ukoliko postoji neko ko je vredan tvoje pažnje, ali se zbog ovakvih stvari premišljaš, ne zaboravi – sve se može postići kompromisom.
Jelena Rajković, novinar po profesiji. Večiti optimista i emotivac. Početak dana ne može da zamisli bez šoljice kafe i dobre muzike.