Bližiš se tridesetoj i još nemaš ni ozbiljnu vezu (a za sobom već imaš barem jednu takvu i još nekoliko manje ozbiljnih) brak i porodica još nisu na vidiku, smatraš sebe mladom osobom, koja prvo treba da u potpunosti izgradi svoju samostalnost i da se oproba u raznim životnim izazovima, pre nego što pitanje “skrašavanja” dođe na red. U tvojim godinama, tvoja mama je već imala dvoje dece, kuću, muža i njegove roditelje na brizi i nije sebe smatrala mladom i perspektivnom osobom. Vremena su se promenila – i to nabolje za tebe. A to verovatno shvata i tvoja mama.
Sazrevaš radeći na sebi
Tebi je stalo da upoznaš sebe i da pronađeš sebe u svim aspektima života. Da putuješ, upoznaješ nove ljude, istražuješ duhovnost, izražavaš svoju kreativnost, da obogaćuješ svoj unutrašnji život, da razumeš i prihvataš sebe, da se suočavaš sa svojim slabostima i strahovima – da činiš sve ono što savremen svet čini u nastojanju da bude “najbolja verzija sebe”. Tvoja mama u tvojim godinama jedva da je imala vremena za sebe, jer su deca bila mala i ako nije uspevala da sebe pronađe u služenju svojoj porodici, u negovanju i vaspitanju dece i u odnosu sa svojim bračnim partnerom, potiskivala je svoje nezadovoljstvo i nije pokušavala da postavi granice drugima (svojim najbližima) da bi se osećala bolje sama sa sobom. Ako je imala sreće da pronađe ispunjenje u porodičnom životu, može joj biti teško da razume šta ti toliko imaš da radiš na sebi, umesto da se baviš životno važnim stvarima i da osnuješ porodicu dok si još mlada (bar po savremenim merilima).
