Kad dan počne tako što mi se uopšte ne ustaje iz kreveta, onda se tokom tog dana pojavi bar pet razloga zbog kojih je i trebalo da prespavam dan. Ponekad mi je stvarno potrebno da se setim zašto ono sad beše treba ustati.
Zato što sam živa. Toliko divnih ljudi nema taj luksuz. A ja ću i danas celog dana da dišem, osećam i mislim.
Možda ću se ljutiti ili se osećati malodušno, ali imam čitav dan da to prebrodim. Da uvažim svoja osećanja, da im se prepustim, ako je krenulo u tom pravcu, ili da ih sagledam sa skromnošću nekoga ko diše i da se ratosiljam svake arogancije u odnosu na to šta me ljuti ili čini malodušnom.
Možda ću grešiti u radu, ili ću uraditi nešto banalno i glupo, ali celog dana ću imati svaku šansu da ispravim šta sam pogrešila, da se izvinim, da pokušam ponovo i da oprostim sebi, ako ni u čemu ne uspem.
Jer živi ljudi to mogu, svakog dana u životu.
Ko radi, taj greši, ko oseća, taj oprašta. Sebi i svima ostalima.
Ima dana kada nam treba da se setimo zašto moramo da ustajemo i započinjemo sve isto kao i juče
Očekujem li da će mi dan doneti neke posebne neprijatnosti?
Mogu da ustanem i da to preguram.
A čak i ako na kraju ne mogu da zaključim da i nije bilo toliko strašno, mogu pouzdano da utvrdim da sam preživela.
I ako se ne osećam nimalo spremno da bilo šta preživljavam i najradije bih se isključila, dezintegrisala, teleportovala na Timbuktui, uopšte na bilo koji način izbegla bilo kakvo suočavanje, delanje, mišljenje i osećanje, ne mogu da izbegnem da dišem.
Jer sam živa i danas isto živim, iako možda samo preživljavam.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
