Hah, koliko me mrskih gluposti čeka danas… Mrzi me oči da otvorim, a kamoli da ustanem i krenem u nove radne pobede.
A zašto bih možda i danas baš mogla da ustanem i krenem?
Zato što ću se smejati.
Sposobna sam da se nosim sa glupostima, nije mi prvi put, u stanju sam da uključim automatskog pilota i da odrađujem, kad me mrzi da se uključujem, ali ako tako primenim zaštitu od mrskih gluposti, propustiću onaj momenat apsurda, onaj smisao besmisla koji me uvek slatko nasmeje.
Tako sam jednom sva nadrndana išla da pratim neku crkvenu seosku manifestaciju, a to je jedna od žestoko mi mrskih gluposti, ali vreme je bilo sunčano, priroda zelena, a momci i devojke u folkloru neobično stasiti i neobično vični preplitanju nogama u opancima. Pa sam počela da ih pažljivo gledam i da vidim neka lica koja odnekud poznajem.
Čoveče, ovo je ona plava, Izi (Izzie) iz Grejs Anatomi (Grey’s Anatomy), a ovaj dasa desno, što ovako ponosno i graciozno skakuće, to je Val Kilmer sa šajkačom i čakširama! Prepoznala sam još i Anicu Dobru, odmah pored nasmejanog i đipanju predanog Džonija Štulića, pre nego što sam se presamitila od smeha, pokušavajući da maskiram cerekanje vezivanjem pertli.
Pa nikad neću zaboraviti to VIP kolo, a smrtno mi se nije išlo!
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.