Mislim da čuvena dilema da li da ustanem ili da odustanem nikad nije razrešena tako što je neko odustao. Svi ustanu, možda zato što moraju, a što je, zapravo, samo još jedan razlog za odustajanje.
Ustaću zbog nežnosti. I danas ću nekog da grlim i ljubim ili makar samo pomazim po glavi i poljubim u teme.
Nema to veze sa ljubavnim susretom. Mislim, super ako ga bude.
Ali ništa me ne sprečava da grlim i ljubim decu i prijatelje. Čak i ako ostanem sasvim sama, bez nekih razloga za odustajanje ili ustajanje, imaću neke mačke da ih mazim, da mi predu na grudima i da spavaju u mom krevetu. Mačke su savršene za nežnost.
Za sada, sigurno imam koga da zagrlim i poljubim svakog dana. I to ne ceremonijalno, nego sa radošću iz srca. Tako da osetim ljubav, pripadnost, milinu i toplinu.
Ako propustim dan da to osetim i podelim, značiće da sam odustala.
Ali tu nema demokratije. Prosto ustanemo
Takođe, danas mogu da budem vrlo nežna prema sebi. Da tetošim svoje unutrašnje dete i da mu kupim kinder jaje, da uživam u njegovim blesavim akcijama kao što su pretrčavanje ulice, gaženje trave, bacanje trojki od zgužvane papirne kese u kantu za smeće, sve dok ne pogodim. Mogu da častim gladnicu u sebi žitom sa šlagom, ona to naprosto obožava, mogu da kupim sebi knjigu ili da je uzmem iz biblioteke i da počnem da je čitam u parku na klupi i da pritom izujem patike i čarape, povrnem nogavice iznad kolena i sunčam se na jesenjem suncu.
Mogu da gledam svoje lice u ogledalu, ne kao kad hoću da ga korigujem i ulepšam, nego sa odobravanjem i nežnošću. Mogu da se poljubim u rame i mogu sebi glasno da izjavim ljubav.
Danas, kao i svakog dana.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
