Gubitak identiteta (više nisam svoja)
U bračnom odnosu i u ulozi majke, nije teško izgubiti sebe. Zato što je teško toliko integrisati sve različite životne uloge i mentalno se prebacivati iz jedne u drugu, osećajući se pri tom prirodno i nalazeći sebe u svakoj od tih uloga. Ovo se dešava veoma često, zato što ne stupamo u brakove i ne zasnivamo porodice sa jasnim motivom, ne znamo šta je ono što tražimo i što možemo da očekujemo u ovim složenim i zahtevnim odnosima, ne poznajemo dovoljno sebe i svoje kapacitete i onda otkrijemo da se ne snalazimo u braku, da nas roditeljstvo plaši, da se osećamo sputano, neadekvatno i nedoraslo svim zahtevima realnog života, koji se mnogostruko umnožavaju u bračnim i porodičnim odnosima.
Više nema osećanja (ali zaljubljenost je prošla)
Pitanje ljubavi neko vreme prestane da se postavlja, naročito u periodu kad dođu deca i kad je potrebno svu svoju snagu i pažnju usmeriti na snalaženje u najvažnijoj životnoj ulozi. Posle nekog vremena, partneri shvataju da se i dalje vole, ali da više među njima nema one hemije, koja je bila tako uzavrela u prvom peridou njihove veze i pre nego što se porodica proširila. Ovo je možda uobičajena faza odnosa, koja nam omogućava da se zbližimo na drugi način, da otkrijemo drugačiju i dublju bliskost i zajedništvo u sučavanju sa kompleksnim roditeljskim zadatkom.
Međutim, ponekad otkrijemo da nam je nemoguće da živimo bez uzbuđenja ljubavi, bez te prožetosti strašću i da ne može partnera više ni da doživi kao telesno privlačnog i uzbudljivog – osećaj srodnosti i bračne i porodične bliskosti potpuno uništavaju seksualni aspekt odnosa. Mnogi parovi ostaju u ovakvom odnosu, pokušavajući da se prilagode, u nastojenju da održe porodicu na okupu. Ali češće je ovo jedan od ključnih razloga za rasturanje zajednice.
