Gadno osećanje se nije transformisalo, jer ga nisam stvarno prihvatila i razumela. Ne osećanje. Usmerila sam prihvatanje i razumevanje na osobu koja me naljutila i povredila, a ne na osećanje. A neko mi je skoro rekao da su osećanja tu, da bi nam pokazala na šta treba da obratimo pažnju. Kad blokiramo negativno, blokiramo i pozitivno. Naravno da ja to znam, ali neprimenjeno znanje je jalova teorija.
U duhu oplodnje i oživotvorenja, okrenula sam reflektor prihvatanja i razumevanja i uperila ga na gadno osećanje. Ljuta sam, jbt! Uvređena sam i povređena i besna i tužna i siktala bih i plakala bih istovremeno. U stvari, jesam to uradila. Siktala i plakala. Bilo je uznemirujuće osvežavajuće. Dobro, možda to neko radi svakog dana, pa mu je prosto k’o pasulj, ali meni je bilo novo. Osećanje da imam prava na tu ljutnju i da sam duboko potresena, ali da se uopšte ne primam na to, nego koristim te emocije kao putokaz. Skroz novo. O, svašta sam otkrila. Razumela sam zašto su me moja pokojna prijateljica i moj bivši dečko ludo zezali da se uzdižem iznad situacije kad se naduvamo. Oni se prepuste osećanjima, a ja se uzdignem iznad njih. Oni me zezaju, a ja ljubazno sve prihvatam i razumem – vozi ih vutra, zabavljaju se, neka. Arogancija uzvišene predrasude. Uzdizala sam se da se da bih se zaštitila. Štitila sam se jer sam se osećala ugroženo, ranjivo, izloženo. O, ja se stalno osećam ranjivo i izloženo, ali me to ne ugrožava uvek. A kad me ugoržava, onda se uzdižem. Zatvaram se, blokiram negativnost. Gde sam to naučila? Pa kao i sve osnovne stvari, kod kuće, u porodici. U komplikovanom odnosu sa majkom. Nije mi bilo dobro kad sam bila ljuta, jer sam bila opaka, prostački osvetoljubiva i gadna – kao ona. A ja nisam htela da budem kao ona, nego kao ja. Pa sam sazidala čardak na močvarnom tlu genetike i energetike, da se popnem na njega i da zamišljam da sam bliža nebu, nego oni što gacaju po močvari. Ali nisam. Samo sam u čardaku. Ni na nebu, ni na zemlji. Zaglavljena u uzvišenosti.
Srušio se čardak, kao kula od karata. A dole, u mulju, nalaze se svi biseri za one što su voljni da se uprljaju kopajući po dnu.
Dugo mi je trebalo da otkrijem ono što već znam. I više me nije strah kad pomislim ko zna šta ću još otkriti. Jedva čekam.
Kolaži: Nina Milović
Aleksina Đorđević
