Osmeh je dar. Svi ga imaju, samo ga retki svakodnevno koriste. Koriste ga oni puni života, elana, entuzijazma. Smeh je izvor radosti. Izvor sreće. Izvor ljubavne groznice. Mnoge bajke su nastale zahvaljujući osmehu. Rekli su da svuda na svetu osmeh zlata vredi. Zato je on toliko dragocen i ima ga u malim količinama, ali samo pojedinci znaju kako da ga umnože. Samo ljudima je data sposobnost smejanja. Mačka prede, pas maše repom, a čoveku je poklonjen osmeh. Da druge zarazi svojom harizmom, pozitivnim stavom prema nevoljama, preprekama i stranputicama.
On isceljuje povređene, izgubljene, uplakane i nesrećne. Ispričane su mnoge legende, koje su se pokazale istinitim. O smehu koji leči dušu, o smehu koji izaziva suze radosnice, o smehu koji vas tera da se zaljubite u sebe i život koji struji pored vas, o osmehu od koga vam srce preskače i drnda kad vidite njega ili nju na ulici, na pešačkom prelazu, sa šaretskim osmehom i toplim očima, o osmehu kao posledici vaših uspeha i ličnih dostignuća i o osmehu koji vas obuzme kada učinite dobro delo. Osmeh je pesma, slatka melodija prepuna toplih nota i akorda. Uz nju plešete, smišljate nove korake i uživate. Uživate dok se pesma ne završi, pa opet ponovo. Osmeh je kada vas pogleda, pa vam srce siđe u pete, vrati se na svoje mesto, dok istovremeno vaš stomak obuzima prijatna trema. Osmeh je kada vas dodirne, pa vam koža doživi eksploziju koja uništava svaku poru i svaki delić vašeg tela. Osmeh je kada vas poljubi, pa poletite u nebo, spustite se na zemlju i opet ne budete svesni da vam je baš on poklonio poljubac. Osmeh je kada vas uhvati za ruku, pa zajedno krenete da maštate o kolačima i dugim šetnjama u Parizu, o čaju i vožnji crvenim autobusima u Londonu i o toplim poljupcima na ulicama Rusije.
Osmeh je kada sam njegova. Njegova dušom, njegova telom. Njegova u potpunosti. Izabrana da ga volim, da me voli. Osmeh je kada legnete i maštate. Sanjarite. Čitate dobru knjigu i neprestano sebe iznenađujete. Sitnicama i osmesima drugih osoba. Osmeh je kada radite na sebi, čuvate i volite sebe. Osmeh je kada prođete pored onih koji ne praštaju vaše uspehe. Najbolji lek protiv takvih je osmeh. Veliki. Blistav. Široki. Najširi što može. I tada ste pobedili. Pobedili ste, jer ste dobar čovek. Inteligentna individua, sposobna da se uhvati u koštac sa svakim problemom. Pohvalite sebe jer ste takvi. Kikoćite se stalno, na svakom koraku. Budite ona prepoznatljiva smejalica. Nemojte škrtariti na osmehu. I nikad, nikad, ali nikad nemojte prestati da se smejete!
Izvori fotografija: greengirlwrites.wordpress.com, dadica.com
Bojana Andrić je večiti zaljubljenik u knjige Nore Roberts i Paula Koelja. Voli da voli bez ograničenja i predrasuda. Dan joj nije potpun bez taktova dobre pesme, osmeha najdražih, jagoda, sladoleda, sladoleda sa jagodama, popodnevne dremke, maženja, češkanja. Odbijaju je ljudska glupost, ograničenost i lenjost. Omiljena, od skoro usvojena parola: “Mene ne zanima šta vi mislite o meni, jer ja o vama ne razmišljam uopšte” ( Koko Šanel)