Svima nam je jasno da nekim ljudima naša pažnja ne govori dovoljno, tj. da to što nekome posvećujemo svoje vreme, strpljenje, misli, osećanja njemu ne dokazuje apsolutno ništa. I onda se bukvalno zapitamo da li je potrebno da im crtamo da nam se dopadaju. Meni se čak jednom desilo da stvarno i jesam crtala, u Paintu. Jeste bilo smešno, ali je upalilo.
Prosto nam dođe da se zapitamo da li je moguće da ne kapira
Ali, šta kada se nađemo u situaciji da treba nekome drugom da crtamo da se mi njemu dopadamo? Sigurno ste se već našli u situaciji da su simpatije između vas i te neke osobe obostrane, ali samo što ta druga strana to pokazuje isto toliko koliko ne pokazuje. Vidite vi da vas stalno zove, piše vam i želi da zna šta vam se dešava svaki dan, ali nikako da se izjasni šta tačno želi od vas. Štaviše, pokušava da vas navede da vi njemu date neki jači signal, kako bi on isplanirao svoj sledeći korak ili skupio hrabrosti pitanjima “Da li ti nedostaje viđanje sa mnom?”, “Da li želiš da uživaš u mom društvu?” i tome slično.
Ma izvini, Kazanova, evo umirem za tobom, čak sam razmišljala da dođem i molim te da mi pokloniš svoju pažnju. Ume to da iznervira, posebno ako se radi o prividno samouverenom muškarcu. Onda od njih dobijamo dvojake signale: sviđate mu se, ali pokušava da iz vas izvuče nešto, bilo šta, kako bi vam to u nekom trenutku slučajno priznao.
