Među brojnim isečcima iz modnih časopisa, koje sam još sa svega desetak godina radoznalo listala u tetkinom podrumu, a koji mi danas krase zidove sobe, stoji i jedna karikatura koja izgleda otprilike ovako: dve devojke, sedeći za stolom uz kafu i u očiglednom keribredšovskom maniru, prepričavaju najnovije ljubavne dogodovštine, a iznad jedne od njih stoje reči u oblačiću u kome sam se i ja pronašla. Parafraziram: “On nema blog, ne mogu da ga nađem ni na Facebooku, ni na Twitteru… Moram ti reći da sam zaintrigirana”!
Dok su se naši roditelji merkali po gradskim korzoima na kojima si eventualno mogao da saznaš kakav je nečiji modni ukus, te koliko mu je džep dubok, a hod samouveren, naš današnji korzo nosi možda melodičnije, ali proporcionalno neromantično ime – tajmlajn. Kao najsjajnija kristalna kugla ili najstudioznije popunjen leksikon, on ti pruža uvid u sve što onaj ko ti je srcu drag voli ili ne voli. U roku od pola sata saznaješ baš sve: kakvu muziku sluša, kakve filmove voli, gde izlazi, s kim se druži, koliko poena ima na Slagalici, je l’ sprema ovih dana neki ispit, šta je nacrtao na glasačkom listiću i šta misli o ishodu večitog derbija. Ipak, nevolja danas vreba iza jednog drugog ćoška. Šta ako onaj kojeg treba da osvojiš nema Facebook ili Twitter?
Možda sasvim neočekivano za nekoga ko ima profil na Facebooku već pet godina ali, in my book, neko bez profila na društvenim mrežama vrtoglavom brzinom postaje poželjniji od ostatka sveta. To znači da odoleva trendovima i da je rekao “ne” povodljivosti, te da vreme koje bi proveo viseći na news feedu vrlo verovatno troši kvalitetnije. Jer, složićete se, ništa nije uzaludnije od beskonačnog skrolovanja po besmislenim statusima i “pijanim” fotografijama. Takođe, svakako da je veći izazov upoznati nekoga kroz razgovor i zajednički provedeno vreme, a da se ono ne odvija po skrivenim inboksima i kojekakvim chatovima.
Osim toga, kada među virtuelnim prijateljima nemate predmet svoje stvarne čežnje, slobodni ste da svoj profil koristite kao pravi mali emotivni ventil – izlivi osećanja ili razočaranja ostaju daleko od njegovih očiju. O Twitteru da ne govorim. Tamo je čak poželjno da svoju mizeriju ili ushićenost pakujete u duhovitost ili sarkazam, što svakako ima terapeutsko dejstvo. Ujedno, ni ego vam neće ostati gladan, jer je za njega svaki klik na favorite ili retweet novi i još ukusniji zalogaj.
Da se razumemo, a sve žene ovog sveta će me razumeti, ako vam se kojim slučajem dopadne momak kojeg nema na mapi društvenih mreža, mesta očajanju nema. Nećemo otkrivati svoje špijunske taktike, ali to što nećete uhoditi njega, ne znači da nema drugog načina da dođete do informacija ključnih za njegovo osvajanje. Da, već u ovom trenutku polovina vas razmišlja kako danas još niste bile na profilu njegovog najboljeg druga, stoga – trk tamo. Ko zna kakvi su dogovori pali na njegovom zidu i gde ga možete sresti još večeras!
Aleksandra Gavrilović je diplomirana novinarka iz Novog Sada sa budućom diplomom mastera teorije kulture. Drugi kažu da šarmantno dozira cinizam, a ona dodaje da joj ni sarkazam nije stran. U koncertima uživa samo iz prvog reda. Ima nemilosrdno oko za naslovne strane modnih časopisa. Ponosno nikada neće odrasti. I ne voli da priča o sebi u trećem licu.