Da li ste čuli za Parkinsonov zakon trivijalnosti? U suštini, govori o tome da će posao koji nameravate da obavite imati tendenciju da se širi, kao bi popunio vreme koje ste odredili za njegovo obavljanje, odnosno, da ćete se, verovatno, baviti glupostima i odugovlačiti, jer imate dovoljno vremena. A to znači da će vas rešavanje problema koji su jednostavni i ne naročito zahtevni, verovatno dovesti u stresnu situaciju, zato što ćete ih ipak obaviti u poslednjem trenutku.
Poznate su vam te situacije? Imate deset dana za pripremu prezentacije, pisanje rada, podnošenje prijave – najverovatnije je da ćete početi dva dana pred kraj roka i poslati radove, ili podneti prijavu u poslednjem trenutku. Šta ste radili u međuvremenu, osim što ste uspeli da odgledate dve sezone omiljene serije, dok ste stalno sebi ponavljali da bi trebalo da počete dok još imate dovoljno vremena, kako ne biste dospeli „u škripac“ kao prošli put?
View this post on Instagram
Rešavanje problema prema zakonu trivijalnosti
Parkinsonov zakon trivijalnosti opisuje uobičajenu situaciju u kojoj je „količina diskusije obrnuto proporcionalna složenosti teme“, što znači da ćete zaglaviti dva sata na sastanku, koji je trebalo da traje najviše 30 minuta, zbog neke gluposti, sitnice, o kojoj će svi imati protivrečna mišljenja. Recimo, Upravnom odboru viših menadžera treba nekoliko minuta da odobre kontroverznu izgradnju nuklearne elektrane, ali provode sate u iscrpljujućoj diskusiji o premeštanju kontejnera sa parkinga kompanije. Beskrajno će diskutovati o praktičnosti, estetici i zakonima o odlaganju otpada – reševanje problema, koji je u suštini beznačajan, oduzeće im previše vremena i energije.
Aspekti zbog kojih rešavanje problema koji su prosti postaje komplikovano
Rešavanje problema deluje previše lako
Mnogi donosioci odluka (a to smo svi, u svakodnevnim situacijama), imaju tendenciju da previše razmišljaju o jednostavnim zadacima i preispituju rešenja koja deluju suviše prosto i lako. U ekstremnim situacijama, ovo može dovesti do beskrajnog odlaganja, nesrazmerne brige i duge rasprave.
Rešavanje problema je subjektivno
Drugi aspekt koji doprinosi nepotrebnom odlaganju i debati, jeste nedostatak objektivno optimalnog izbora, ili formalnog okvira, koji bi upravljao donošenjem odluke. Estetski aspekti premeštanja kontejnera iz pređašnjeg primera, o tome da kontejneri ružno izgledaju u blizini ulaza, ili da bi još ružnije izgledali iza zgrade, jer prozori kancelarija gledaju na tu stranu, potpuno su subjektivni, a pravila o odlaganju otpada nisu dovoljno određena kada je mesto niše za kontejnere u pitanju – nedostaju objektivne smernice i okviri i svako može imati različite ideje o tome šta je estetski prihvatljivo, ili šta je najpraktičnije.
Pročitajte i ovo: Sprečite odlaganje obaveza uz pravilo “5 sekundi”
Problem je uobičajen
Efekat zakona trivijalnosti je pojačan, ako je problem uobičajen – svako od članova Upravnog odbora se ranije sretao sa sličnim estetskim i praktičnim problemom u sopstvenom domu (dvorištu) i svako se oseća kvalifikovano i motivisano da se uključi u detaljnu diskusiju. Nikome nije potrebna posebna stručnost i specijalistička orijentacija da kaže „ovo je ružno“ ili „ovo je praktično“.
Lako je formirati mišljenje i pronaći argument
Na uobičajenost problema „kalemi“ se lakoća formiranja mišljenja i pronalaženja argumenta – svako može da izrazi lične preferencije ili iskustva u rešavanju sličnog problema, bez potrebe za logičnom argumentacijom, ili naučnim dokazima, koji bi potkrepili određen stav. Dominiraju subjektivna gledišta i rešavanje problema koji ne zaslužuje toliko pažnju i vreme, postaje idealna tema za strastvene (i ostrašćene) diskusije.
View this post on Instagram
Ima mnogo vremena za rešavanje problema
Prema profesoru Parkinsonu, koji je prvi opisao zakon trivijalnosti, svaki zadatak može oduzeti vreme koje mu je dodeljeno. Ako su zakazana tri sastanka u narednom periodu, jedna tačka dnevnog reda lako se može proširiti da pokrije vremenski period.
Kako pristupiti rešavanju jednostavnih problema
Zakon trivijalnosti je iznenađujuće sveprisutan, ali se može prevazići jednostavnom strategijom određivanja prioriteta, planiranja i strogog pridržavanja satnice. Davanjem prioriteta važnim temama i njihovim stavljanjem na prvo mesto na dnevnom redu – ili u sopstvenom dnevnom rasporedu – moguće je najpre obezbediti rešavanje problema koji zasužuju više pažnje i energije.
Takođe, možete skratiti rok za obradu neke teme, izvršenje zadatka ili rešavanje problema i tako obezbediti fokus i efikasnost. Kad znate da nemate vremena za rasplinjavanje, odnosno, imate kratak rok, bolje ćete se usredsrediti na izvršenje zadatka.
Osećaj fokusa i efikasno planiranje vremena, mogu da doprinesu ublažavanju efekta zakona trivijalnosti. Ako vam je danas čas joge prioritet – a on dolazi posle radnog dana – učnićete sve da posao završite kvalitetno i na vreme, kako biste sebe nagradili zasluženim opuštanjem i svrsishodnom aktivnošću, koja doprinosi vašoj smirenosti i mentalnoj jasnoći. A mentalna jasnoća će podržati određivanje prioriteta i prepoznavanje trivijalnog problema koji preti da se proširi i zauzme vaše vreme.
Pročitajte i ovo: Zašto sami sebe saplićete i kako da prestanete
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Brankica Milošević
