Multifokalna sočiva su intraokularna sočiva koja se implantiraju na mesto prirodnog očnog sočiva i koja omogućavaju dobar vid na svim distancama, bez potrebe za nošenjem naočara. Za razliku od standardnih monofokalnih intraokularnih sočiva ili laserskog skidanja dioptrije, multifokalna sočiva omogućavaju i korekciju presbiopije, odnosno dioptrije za čitanje. Iz tog razloga ona se implantiraju kod osoba preko 40 godina starosti.
Multifokalna sočiva se mogu implantirati u toku operacije katarakte, kad se posle ultrazvučnog uklanjanja zamućenog prirodnog sočiva na njegovo mesto implantira multifokalno sočivo. Ona se implantiraju i kod osoba koje nemaju kataraktu, ali se nalaze u presbiopnom dobu, odnosno dobu kad je potrebno nositi naočare za čitanje. U tom slučaju se ona ugrađuju umesto nezamućenog prirodnog sočiva.
U oba slučaja cilj ugradnje multifokalnih sočiva je isti: dobar vid i na daljinu i na blizinu uz maksimalnu nezavisnost od nošenja naočara.
Implantacija multifokalnih sočiva se obavlja u lokalnoj anesteziji, koja se postiže ukapavanjem kapi neposredno pre operacije.
Implantacija multifokalnih sočiva se obavlja u lokalnoj anesteziji, koja se postiže ukapavanjem kapi neposredno pre operacije. S obzirom na to da se radi o mikroincizionoj hirurgiji, nema potrebe za stavljanjem bilo kakvih šavova.
Procedura ugradnje multifokalnih sočiva je bezbolna i traje desetak minuta. Pacijent odmah posle intervencije odlazi kući i dolazi sutradan na prvu kontrolu. Bitno je napomenuti da se ugradnja multifokalnih sočiva uvek obavlja na oba oka, sa pauzom od 7 dana između operacije jednog i drugog oka.
Posle implantacije multifokalnih sočiva, osoba je u skoro svim svakodnevnim situacijama oslobođena od nošenja naočara. Jedino u situacijama slabe osvetljenosti i veoma sitnog teksta povremeno se može javiti potreba za dodatnom korekcijom za čitanje.
Komplikacije u toku implantacije multifokalnih sočiva se javljaju u manje od 1% intervencija. Ono što treba znati je da se kod većine pacijenata posle ugradnje multifokalnih sočiva, prilikom posmatranja jakih svetlosnih izvora u noćnim uslovima (kao što su farovi automobila), javljaju optički fenomeni u vidu zablještenja, rasipanja svetla i haloa. Iako se posle perioda adaptacije najveći broj pacijenata na ovo navikne i prestane da primećuje navedene optičke fenomene, implantacija multifokalnih sočiva se ne preporučuje noćnim i profesionalnim vozačima.
U praksi se multifokalna sočiva najčešće implantiraju kod osoba koje imaju plus dioptriju i za daljinu i blizinu, zatim kod osoba koje imaju plus dioptriju samo za čitanje, dok se intervencija retko preporučuje kod kratkovidih osoba sa minus dioptrijom.
Uz adekvatnu i temeljnu selekciju pacijenata za intervenciju implantacija multifokalnih sočiva je veoma efikasno i bezbedno rešenje za osobe koje više ne žele da nose naočare za čitanje.
