Ove nedelje imali smo priliku da u Beogradskom dramskom pozorištu vidimo premijeru predstave “Smrt trgovačkog putnika” rađenu po tekstu čuvenog američkog pisca 20. veka Artura Milera (Arthur Miller), u režiji mladog crnogorskog reditelja Veljka Mićunovića. Glavnog lika Vilija tumači Dragan Petrović Pele, uz Anitu Mančić, Petra Benčina, Milana Čučilovića, Daniela Siča i Petra Strugara, a po prvi put u ulozi kompozitora pozorišne muzike našao se frontmen poznate grupe Van Gogh, Zvonimir Đukić Đule.
S obzirom da je ovo rimejk kultne predstave BDP-a, koja je davne 1951. godine uzdrmala pozorišne duhove i oduševila tadašnju publiku, kada su glavne uloge tumačili Rade Marković i Đuza Stojiljković, istu težinu ostavlja danas, na novu publiku, 60 godina kasnije.
Prijatelju, imaš nešto na zajam? Žena ne zna da sam ostao bez posla
Čitava tematika predstave obrađuje naše svakodnevno pitanje da li smo samo broj u mašineriji, bez duše i prava na bilo kakvu pobunu i ideju da postojimo van strogo uređenog kapitalističkog sistema, imamo li šansu i hrabrost da nešto promenimo ili ćemo, kao i uvek, samo sagnuti glavu ispred šefa uz rečenicu: “Da, svakako ste u pravu”.
Priča, sama po sebi, uvek je aktuelna, posebno u vremenu kada sve više gubimo slobodu duha bez ikakve želje da se borimo, jer mi: “Radimo da bismo živeli, umesto da živimo da bismo radili.” Mladi reditelj Mićunović glavnog lika Vilija Lomana izmestio je u nešto drugačiju dimenziju komada, gde se on, sećajući se na prošlost i doba kada je gajio “velike snove”, pita šta je od svega toga uspeo danas, gde su se ti snovi zagubili, zašto se njegov život sveo skoro samo na posao trgovačkog putnika.
Pregaziće te, il' vreme, il' tatin sin balavac - isto ti dođe
U svoj teskobi koju Vili oseća, svestan da je prepušten surovim uslovima kapitalističkog sveta i da je u potpunosti nemoćan, svoje nezadovoljstvo i bes prenosi na svoj dom, sinove – koji za razliku od njega, nisu sanjali velike snove, ženu – koja ga svaki dan čeka da dođe s posla uz pitanje: “Dragi, jesi gladan?”, i svu tu amerikanizovanu razglednicu srećne porodice, gde sve funkcioniše u najboljem redu. A šta se zapravo zbiva? Vili propada, uvučen u vrtlog lažnog morala, gde se poslovni uspeh smatra najbitnijim, porodica postoji čisto da bude sve po poželjnim pravilima, iako je u njoj priča o zajedništvu čista fikcija, sve se svodi na novac kao light motiv kapitalizma. Uz trud da objasni sinovima da ne smeju da dozvole sebi da dođu u njegovu situaciju i posavetuje ih, posebno ostaje upečatljiva rečenica: “Tokom života, mislio sam da je za uspeh dovoljno biti samo omiljen u društvu, a zapravo si omiljen samo ako imaš novca u džepu.”
Željan da ga svi uvek tapšu po ramenu, Vili je kroz život gubio svoje JA, da bi na kraju stigao do toga da bude samo bačena, ispijena limenka Koka-Kole, čuvenog simbola američkog kapitalizma. Poznato vam sve ovo zvuči? Monotonija posla, marginalizacija bića, klimanje glavom šefu, prebiranje po džepovima, stezanje kaiša od prvog do prvog, a onda povratak kući gde vas čeka verna žena, kose s mirisom današnje kuvanog podvarka na koju vam se odavno ne diže, ama baš ništa (osim pritiska, kad krene da zvoca oko neplaćenih računa), deca nabujalih hormona, pa još i otkaz na poslu i svest da ste u svakom trenutku zamenjivi… Nije ni čudo što na kraju siroti Vili izvršava samoubistvo. Znate li zašto? Pored svega nabrojanog – i zbog para. Da izvuče novac od osiguranja kako bi platio ratu za hipoteku. Činjenica da ćete tokom predstave osetiti ogromno sažaljenje prema ovoj mukici, koji simboliše 80 odsto našeg društva, posebno što se kompozitor Đule poprilično potrudio da kroz odličnu muziku verno prikaže svaki mučni osećaj glavnog junaka, uzdah, umrlu nadu i sećanje na život koji je u njemu nekada živeo, i osetićete jezivu teskobu.
Lezi. Zažmuri. Sanjaj. Prkosi. Kreiraj lepšu stvarnost
Kad vas ona prođe, negde sat vremena po završetku predstave, rodiće se bes prema glavnom liku i svakome ko je ikada pomislio na čin samoubistva, kao kukavički beg od problema, umesto da shvati da ima slobodu i snagu da se spase iz svega što mu život nosi, zahvaljujući sopstvenom razumu i samospoznaji.
Ozbiljna drama, ni malo laka za gledanje, jer nam direktno stavlja ispred nosa sve na šta često zažmurimo, odlična gluma Peleta, Anite i ostale ekipe, ali mali savet simpatičnom Budvaninu Petru Strugaru – Prevaziđi lik Moše iz Montevidea.
P.S. “Raditi, raditi i samo raditi” ili “Arbeit macht frei” s kapije Aušvica? Simbolika čuvenih rečenica vam je poznata. A sad se okrenite i pogledajte jesu li vas žigosali brojkom kao stoku svoga stada.
Izvor fotografija: bdp.rs
Mrkićeva – Dartanjanova kći. Menadžer u kulturi. Plaćeni revolucionar na obroncima Južnih Anda. Devojka koja će spasiti Če Gevaru. Mali pirat s Jadrana. Borac za prava životinja i rok muziku u Srbiji.
