“Skini se sa fejsa, okani se majspejsa… La, la, la…” Plavi čuperak, iliti Milana Stankovića, možete da volite (?) ili ne, ali mora mu se odati priznanje za čuveni hit “Face”! Ko ne zna, neka posluša. I usredsredi se na reči, ako ni na šta drugo!
Elem. Možda nisam najbolji primer na koji možete da se ugledate po pitanju aktivnosti i posećivanja omiljene nam “plave” stranice, ali svakako treba da se zapitate koliko ste često tu i šta tu zapravo radite. Radite!?
Moja priča je ovakva: napravila sam Facebook profil još pre ko zna koliko godina, iz razloga meni nepoznatog. Lažem! Napravila sam ga jer su ga imali svi, tj. sve moje drugarice. Gde svi, tu i mali Mujo! E sad, pošto su onda bila druga vremena, odnosno vremena sporog, dial up interneta, stvarno nisam mogla da se smaram čekajući pola sata da bih videla neku sliku ili komentar na istu. Tako da sam se pravila da taj vid komunikacije sa svetom zapravo i ne posedujem, ali, ipak, ako bi me neko pitao ima li me na fejsu, sva važna bih odgovorila DA! Debil… Ali šta ćete, mladost-ludost!
Na moju žalost, otkad sam krenula na fakultet (mada već i pri kraju srednje škole) kada su ADSL, Telenor ili MTS internet, Wireless i ostala čuda naglo pobujala, eto meni moje propasti! Uz izgovore tipa da treba da gledam za prijemni/ispit, treba da vidim kad mi je kolokvijum, rezultate kolokvijuma, pa šta se radi na grupi, ima li novih pitanja, bla, bla, bla, moje posećivanje društvenim mrežama se otelo kontroli! (Samo da napomenem – ne branite me! To jesu bili samo izgovori i usputni razlozi mog konektovanja!) Još kada imam megabajte na mobilnom! Bolje ništa da ne pričam, razumete me… Ujutru, pre podne, u podne, posle podne, uveče, u ponoć, eto pored mog imena maleni zeleni krug koji otkriva moje prisustvo – fejs ne mogu da prevarim!
Šta mislite na to da bar na nekoliko dana zaboravite ovu stranicu?
Onda, jednog lepog dana, rešim vam se ja da krenem na odvikavanje. Zašto? Pa, ako se samo malčice udubite u suštinu postojanja sebe i kompjutera i interneta, shvatićete da je to jedno veliko i debelo gubljenje vremena! Ako ste došli do faze da se više čujete sa svojim prijateljima preko fejsa nego uživo, oči u oči – moje saučešće! Već ste zaglibili! ‘ajde sad, neću da lupam na temu poverljivosti informacija, ličnih podataka i manijaka i hakera koji vrebaju, čim imate profil na fejsu sigurno niste mali (najiskrenije se nadam!). Dalje. Osećate li se čudno ako ne uđete makar na minut na svoj profil? Onda ste još i opsednuti! I nemojte, molim vas, ulaziti na fejs samo zato što vam je dosadno! Dajte, pronađite sebi neku drugu zanimaciju od lajkovanja statusa, pisanja istih, kao mnogo smo mudri, komentarisanja i kačenja slika iz WC-a i sa ostalih, isto tako čudnih, i WTF mesta!
Još nešto. Stvarno neću da vam popujem i držim bukvicu, radite vi šta vam je volja, sami znate za šta vam služi fejs, ali zar nije malo preterano da dete od, recimo osam, devet godina ima svoj profil? Da klinke, da izvinete na izrazu, ne bih nikoga da vređam, postavljaju slike na kojima su u fulu sređene i našminkane kao da imaju 20 i kusur, i slične nebuloze?! Molim vas! I da! Muvanje preko fejsa! Povraća mi se! Na to nemam čak ni komentar.
Za kraj, samo ću citirati: “Zar nije lepši stvarni od nestvarnog sveta?” Toliko.
Izvori fotografija: stmichaels.net.nz
Ivana Tomić – za sada je još uvek novinarka u pokušaju, ali bi volela da jednog dana ima uspešnu karijeru. Od kada je postala tetka, šali se da je postala i mudrija. Voli da provodi vreme sa svojom porodicom i kućnim ljubimcima, obožava “Mrak“ film, višnje i Džonija Depa, a posebno uživa da “šeta“ po živcima svojoj najboljoj drugarici Nedi.
