Robi Lakatoš (Roby Lakatos), uspešni mađarski violinista, na izvanredan način prikazuje spoj klasične muzike sa dodacima džeza i izvornog melosa. Ovaj sjajni kompozitor i muzički improvizator uspeo je da na najlepši mogući način ukombinuje razne pravce u muzici i njih plasira kao svoj jedinstveni stil. Rođen 1965. godine kao potomak legendarnog romskog muzičara Janoša Biharija (János Bihari), Lakatoš je od malena pokazivao svoj talenat i ljubav prema ovom instrumentu. 1984. godine osvaja prvu nagradu na festivalu klasične violine na Konzervatorijumu “Béla Bartók” u Budimpešti odakle počinje da prožima autohtonu klasičnu muziku notama mađarskog idioma.
Mađarski "Đavolji violinista" – Robi Lakatoš
Karijera koja ide uzlaznom putanjom ovog muzičara vodi na puteve slave i uspeha. Lakatoš, u periodu između 1986. i 1996. sa svojim asamblom oduševljava briselsku publiku u muzičkoj kući “Les Ateliers de la Grande Ille”, sarađuje sa ruskim violinistom Vadimom Repinom (Vadim Viktorovich Repin) i francuskim džez violinistom Stefanom Grapelijem (Stéphane Grappelli). Rad mađarskog virtouza oduševljava i američkog violinistu ser Jehudija Menjuhina (Yehudi Menuhin) koji sve češće dolazi na koncerte ovog “Đavoljeg violiniste”, kako su imali običaj da ga zovu.
Robi Lakatoš sa svojim ansamblom
Nastupajući u mnogim salama i koncertnim dvoranama širom sveta, Robi Lakatoš svojom muzikom prikazuje lepotu i slobodu naroda iz koga je ponikao. Idilične note rasute po žicama ovog autentičnog muzičara i pre svega umetnika, prikazuju jednu novu dimenziju klasične muzike, baš onu u kojoj su uživali i poznati klasici Franc List (Ferenc Liszt) i Johan Brams (Johannes Brahms). Lakatoš je u svojim delima zasigurno pronašao formulu sreće koju neumitno prikazuje svojim radom i melodijom. Spajajući narode muzikom i prezentujući muzički univerzum koji može da se kombinuje na milion načina, ovaj izvanredni violinista pokazao je i u srpskoj tradicionalnoj pesmi “Niška Banja, topla voda” koja na magični način predstvalja duh slobode i slušaoce navodi na lepu i razdraganu misao.
Marko Stamenković je niški meraklija u stalnoj borbi sa životnim vetrenjačama. Nesuđeni srpski oficir. Buntovnik sopstvenih misli koji živi u stalnom intrapersonalnom svetu. Ponekad lenj, ali poštuje rad i kantovski voli. U potrazi za bogatstvom reči pronašao novinara u sebi. Životni moto: Što te ne slomi, to te ojača…
