Pre par dana odgledao sam film “Limitless”. Radnja se vrti oko lika koji je došao u posed pilule koja mu omogućava da koristi 100% mozga. Opšte je poznato da čovek u proseku koristi samo oko 20% moždanih resursa, iz čega se lako zaključuje da kada glavni baja popije pilulu, dešava se neverovatna promena (prim.aut. Ne. Glavni baja se ne zove Erik i ne živi u ulici Akacija br. 29.). Nakon projekcije sam saznao da mozak celokupno iskustvo koje svakodnevno stičemo skladišti. Što znači da sve što vidimo, čujemo, osetimo, itd, stoji negde zapisano. Jedino što nas sprečava da budemo Mojo Jojo je što ne postoje sve veze između tih informacija koje se nalaze u našim glavicama, odnosno bez tih veza mi njih ne možemo da procesiramo. Isto tako, svima nam je poznat osećaj kada odjednom skapiramo neku stvar, koja nam se tada učini tako očiglednom, kao da smo je sve vreme znali (prim.aut. Još uvek nije utvrđeno zbog čega se ovo pojava, u narodu poznatija kao “Eureka”, u najvećem broju slučajeva dešava u WC-u). U tom trenutku se stvori veza između potrebnih informacija, nakon čega željenu pojavu posmatramo potpuno jasno. Do jedne od spoznaje ove vrste, došao sam nakon prvog naleta na objašnjenje pojma Rocks & Gold. Ovaj termin prilično dobro objašnjava suštinu načina funkcionisanja odnosa među polovima. Delim prosvetljenje.
“I did it all for the nookie” – Nookie, Limp Bizkit
Rocks
Dan 0. 02:08 “Pogledaj ovu za stolom pored vrata. Ne, ne. Onu do nje. Uuuuf! Dobra je skroz. Pogledaj samo, sva je u sisama. I još deluje fino. Da je startujem i palimo. Ne, sačekaj! Nemoj da ideš do šanka, ne volim sam da stojim. Samo da joj uhvatim pogled.”
Dan 0. 02:15 “Čekaj još samo malo. Ma dobro. Šta da radim. Ne mogu odmah da joj priđem. Ma neće ti otići ta koja je za šankom. Stani tu još samo malo.”
Dan 0. 02:17 “A jebi ga. Izvini. Mislio sam da neće otići.”
Dan 0. 02:26 “Krećem.”
Dan 8. “E. Od sinoć sam sa onom od prošle nedelje. Matoooori, nisi svestan koliko mi se samo sviđa. Siguruno je najlepša devojka sa kojom sam bio. Ne, nismo se još uvek kresnuli. Neću da navaljujem. Ovo idem polako, bez bilo kakvog forsiranja.”
Dan 20. “Sinoć smo izašli na piće. Zanimljiva je. Imamo o čemu da pričamo. Sviđa mi se što je jako pozitivna i sve to. Ne, nismo. Nikako da je dovedem kod mene. Za sada se samo vatamo po kolima. Sise joj nisu baš onolike kolike izgledaju. Nabije ih, kapiraš. Ali kada se utegne i nabaci štikle, uf… Znaš, imponuje kada se šetaš sa takvom ribom pored sebe.”
Dan 30. “Sinoć sam je izveo na ručak za mesec dana. Klopa je bila super. Veče je bilo super. Baš sam se potrudio. Iskombinovao sam da izbacim švecu i moje iz stana i… Poslao sam ih u vikendicu. Hehe. Reci koji sam car. Gde sam ono stao? E da. I zamisli šta mi je rekla kada sam joj onako izokola provukao da bi bilo super za kraj večeri da svrati do mene… Pogledamo neki film ili tako nešto. Rekla je da moram da budem dobar i da zaslužim. Možeš da zamisliš. Šta je sa svetom i današnjim ribama? Ma iskulirao sam i sve je bilo do kraja večeri super. Ali… Hm, misliš da me zajebava? Ma, kresnuću ovu ne zvao se ja Krcko Oraščić, a i ne zovem se tako. Aj, parkiraj se, možemo ovde. Treba mi pivo.”
Dan 45. “Izašli smo. Standardno. Ma da. Piće. Ej, brate, nisi svestan šta sve radim. Kupim je sa posla pa idemo na ručak. Šetam se sa njom po onom prokletam Ušću. Onda idemo sa Boletom do Pet Centra da mu ja kupim pink ogrlicu. Da ima jednu i od mene. Ko je Bole? Njen zlatni retriver. Pa smo ga vodili sa nama na onaj vikend na Palić. Kola su mi bila puna dlaka posle toga. Pa pozorište, Madlenianum. Ja te alternativne predstave ništa ne kapiram. Nego kao ajde, ona voli. I slušaj sada vrhunac. Vodio sam je na koncert Sergeja. Smej se, smej. E, to mi je drug. Ma možda i treba da mi se smeješ. Sva je nešto nacifrana i na note. Sve mora da bude isplanirano, utanačeno, rezervisano. Kako sam sinoć samo ispizdeo zbog toga. Ma nije važno, mrzi me da pričam. U svakom slučaju, meni stvarno ništa od toga ne bi bio problem da se normalno, bar četiri puta nedeljeno… Šta ja to pričam?! Da se za početak samo jednom kresnemo. Čak mogu da kažem, da bi mi u tom slučaju sigurno jako stalo do nje, jer mi stvarno nije dosadno kada provodimo vreme zajedno, kapiramo se. Ali kada unapred znam da će mi ona na moja suptilna navaljivanja reći ne, da treba još da sačekamo, e to mi sve pokvari. Ne znam šta da mislim. Nešto tu nije uredu. Možda me stvarno zajebava. A možda je i frigidna. Ko zna. Izdržaću do kraja nedelje i ako ne bude bilo snoške, moraću ovo da prekinem. Nigde ne ide. Samo mi oduzima vreme.”
Dan 47. “Halo. E, ja sam. Šta ima novo? Ma ništa specijalno. Raskantali smo se. Nisam mogao više. To je to. Gde ćemo večeras?”
“People used to look out on the playground and say that the boys were playing soccer and the girls were doing nothing. But the girls weren’t doing nothing – they were talking. They were talking about the world to one another. And they became very expert in a way the boys did not.” – “In a Different Voice: Psychological Theory and Woman’s Development”, Carol Gilligan
Gold
Dan 0. 09:11 “Izvini što sam te probudila. Znam, znam da je devet sati. Ali nisam mogla normalno da spavam, morala sam da ti javim. Dala sam onom dečku telefon od sinoć. Pa kada ste otišli. Prelep je. Tako je visok i dobro građen i pričao mi je sve… Sve je rekao na pravi način. Samo da me pozove danas.”
Dan 0. 21:23 “Milooooošeeeee! Još me nije zvao. Ok, iskuliraću. Kako bih volela da me pozove.”
Dan 6. 20:45 “Juče smo se smuvali. Kako sa kim? Da, da, sa njim. I šta da ti kažem, ja sam zaljubljena! Sada ću sve lepo i do detalja da ti ispričam kako je bilo…”
Dan 6. 22:15 (prim. aut. Kada je vreme opet počelo da postoji…) “Eto. I posle toga smo se rastali na Trgu. Viđamo se i sutra. On je sigurno najlepši i najbolji frajer sa kojim sam bila. Mogla bih o njemu da pričam do sutra. Zašto ne naručiš još jedno piće?”
Dan 8. 09:16 “Na poslu si? Izvini što te prekidam. Morala sam da ti javim – imali smo seks sinoć! Košutnjak, u njegovim kolima. Ma kakve veze ima što je u kolima?! Ćuti tu. Meni je bilo super. Malo je dlakaviji po grudima, ali ne može baš sve da bude savršeno.”
Dan 25. 19:28 “Je l’ sam ti rekla da završava doktorat? Ima mnogo posla oko toga. Stvarno mi je krivo što se malo češće ne viđamo, ali trudim se da ga razumem. Ma sve je super. Samo ume da mi zasmeta što nam se i ta retka viđanja svode na piće i sex. Nakon toga on mora da ide jer ima dosta posla trenutno. Ma ja sam zaljubljena i to mi je najbitnije. Taj nedostatak pažnje me povremeno čini nesrećnom… Hoću još jednu čašu vina.”
Dan 30. 15:17 “Miloše! Sinoć nam je bilo mesec dana. I on je zaboravio! Tek kada sam mu danas to spomenula i kako to nije u redu, rekao mi je da mu je žao i da sigurno neće da se ponovi. Nismo se ne čak ni videli. A nećemo se videti ni danas. A možda ni sutra jer ima sve te obaveze. Znam da zvučim malo detinjasto, ali stvarno mi poklanja minimalno sebe. Neću da razmišljam o tome. Uostalom samo smo mesec dana zajedno, možda i ja mnogo tražim. A i šta se žalim, sex je fenomenalan.”
Dan 41. 20:38 “Zašto plačem?! Pitaš me zašto plačem?? Sinoć sam izašla sa drugaricama, bile smo u gradu. I prilično sam popila. Bila sam baš pijana. Nisam imala koga da nazovem i okrenula sam njega da me pokupi i odbaci do kuće. Je l’ znaš šta mi je rekao?! Napušio me je što sam ga probudila i rekao mi je zašto uopšte pijem ako ne mogu posle toga sama da se vratim. Na kraju je promumlao da ne može da dođe po mene jer eto to mu remeti njegov režim, mora sutra da rano ustaje. Ma, mislim, kakav je to dečko. Hoćeš li mi reći, je l’ ja negde grešim? Stvarno ga ne smaram i uviđajna sam. Odnos nam je super kada se vidimo, ali nikada ne radimo neke lepe stvari koje bi meni tada prijale, nego nam se ceo odnos svodi na sex. Neću tako više, iskuliraću ga za sex sledećih par puta. Ako mu je stalo, to mu neće smetati, uostalom možda se i zapita pa promeni nešto.”
Dan 45. 20:38 “Ćao. Ja sam. Da.. Dobro sam. U stvari, ne baš. Nisam ti javila. Sinoć smo se posvađali i raskinula sam. Nije razumeo šta to ja od njega više očekujem. Jednostavno, kako on kaže, on ne misli da radi stvari drugačije od mene. Ali ne razume da mi treba bar malo više pažnje. Ja sam žensko, treba mi neko ko će da bude muško, neko ko će da me uhvati za ruku i vodi. Sa sobom. Gde već! Da ne dužim više… Je l’ možemo da se nađemo na raskrsnici? Treba mi neko za priču, poludeću sama u sobi. Ok, za pola sata. Vidimo se.”
“Woman needs a reason to have sex. Man just need a place.” – Billy Crystal
Iz prethodnog možemo da zaključimo sledeće.
Rocks – Dijamanti, obuhvata sve one slatke, lepe i neretko frustrirajuće stvari, koje u nekom kasnijem stadijumu, vezu čine pravom vezom. Poklanjanje pažnje, bliskost, slanje porukica za dobro jutro, večere uz vino, svetlost sveća i neku neprimetnu laganu mjuzu u pozadini, zajednička putovanja, povremeni pokloni iznenađenja, razgovori do kasno uz noć, “ne brini, ne postoji problem koji ja ne mogu da rešim” stav, sve ovo nas čini delom jedne celine, gde se ne osećamo više kao individua.
Gold – Zlato, predstavlja sex. Uopšteno posmatrajući i u najvećem broju slučajeva, muškarci su za Zlato, a devojke za Dijamante. Sa druge strane, kada muškarac u jednoj vezi dobija samo Dijamante, a devojka Zlato, nakon nekog vremena postaće nesrećni i ta veza će polako da ide onim starim, utabanim i tako poznatim putem, gde će vas na kraju tunela čekati svetlost. Od bacača plamena. Ili eksplozije vulkana. Rešenje za sve one koji se pitaju šta to nije u redu u vašim vezama, radite na pravovremenoj razmeni gorenavedenih dobara u pravim količinama. Samo tako će, kao šte je Miss Sweat rekla, da vaša veza čini jedan idealan prsten.
Da ne bude nekih nejasnoća, napraviću kratku digresiju. Kada kažem da muškarci hoće samo Zlato, referiram na to da, uslovno rečeno, Zlato je naša kapisla. I muškarci su tu u problemu, a to morate da razumete. Mi smo vizuelna biće. Rekao bih estete, i to u pravom smislu te reči. Mi posmatramo i želimo ono što vidimo. Potpuno nam je dovoljan “Dupe Noge Sise” koktel, da krenemo u akciju. A kažem u problemu, iz dva razloga. Prvo, to što stalno želimo sex sa devojkama i što imamo potrebu da budemo sa što više njih, kako je objasnio buduću Dr. Johnny, je sasvim prirodno. Mi imamo prirodan instikt produženja vrste i oplodnje što više ženki, koje današnje društvo i moralne norme koje sa njim dolaze potpuno suzbijaju. I onda smo u stalnoj borbi i konfliktu sami sa sobom. Drugo, kad tad, a to sa sigurnošću tvrdim, svi mi poželimo malo Dijamanata. A to ne možemo sa svakim da imamo, niti to svako može da nam pruži u onoj količini i na način na koji mi želimo. I onda kada pomešaš tu iznenadnu želju za Dijamantima, to da palimo na vizuelni doživljaj i kao vrhunac, suzbijanje one iskonske potrebe o tome da budemo sa što više žena, dobijamo još jedan razlog zbog čega su muškarci smatrani jačim polom. Ha!
Svaka priča ima svoj vrhunac. A svoje grand finale ovaj tekst dobija u jednoj noći bez zvezda, kada sa grmljavinom u daljini i dve elektrode na uzglavlju čija površina pucketa metalno plavim sjajem, povlačim ručicu na komandoj tabli i oživljavam Master Plan glasom Kristofera Lija (prim.aut. – buahahahahahahahaha!!!). Delim ga sa svim onim bataljonima muškarca koji bi da se ogrebu o snošku i uživaju u svim slastima ružičastih snova. Pružite devojkama Dijamante, blago začinjene onom njima tako preko potrebnom iluzijom da su vas izabrale. I one će vas pratiti.
Miloš Marković – Filmofil. Gastronom. Zaljubljenik u fotografiju, sneg i besmislene rasprave do kasno u noć. Nema strpljenja za glupost. Voli da se smeje. Obožava kada devojke primete da ima retko maslinastozelene oči. Neizlečivi romantik. U pokušaju da odraste.
