Ruse kose curo imaš, žališ li ih ti?
Aj, ruse kose curo imaš, žališ li ih ti?
Šta su to ruse kose i zašto bi ih neko žalio? E, pa ovako. Nasuprot uvreženom (i pogrešnom) mišljenju da su ruse kose crne ili guste, one su zapravo – riđe. Tačnije, to je ona svetla kosa tipična za slovenske narode koja je nešto tamnija plava, pa se presijava crvenkasto.
Ukoliko ste rođeni u anglo-saksonskom svetu, a kosa vam se preliva negde od ruse, preko tamnoriđe, do jarkoriđe boje zalaska sunca, zaista imate razloga da žalite. Od davnih vremena pa do danas riđani ili kako ih onde zovu “džindžeri” (gingers) predmet su podsmeha i stereotipa da se radi o tupsonima. I danas u brojnim TV serijama zbijaju šale sa riđokosim ljudima. Jedna reklama velikog lanca robnih kuća imala je na slici Deda Mraza i riđe dete uz poruku: “Voli Deda Mraz sve, pa i ove riđane”.
Za sve su krivi Kelti. Osim što su cenili isključivo dugačku plavu kosu, ravnu po mogućnosti, za ideal su smatrali bledu i svetlu kožu bez ikakvih belega. Shodno tome, pegice – koje često prate prirodno riđokose – smatrane su za veliki nedostatak. I premda kosa boje vatre nije bila potpuna retkost, riđokosima su se pridavala posebna svojstva. To je dovelo čak do toga da se u srednjem veku crvena kosa smatrala znakom životinjske nezajažljivosti i moralnog posrnuća. Osim toga riđa kosa je ukazivala na veštice, veštičarenje, vukodlake i sve drugo pogano. Kletva se održala do danas u zapandoj kulturi kao nasledstvo keltskih i srednjevekovnih sujeverja.
Čak i RiRi ne izgleda loše kao riđokosa
Premda je crvena kosa najređa (svega 1-2% ljudi na svetu je ima prirodno), češće se javlja kod severnih naroda, jer osobe svetlije puti i crvene kose bolje zadržavaju telesnu temperaturu i potiče veću produkciju vitamina D. Možda je tabu protiv riđokosih odblesak nekih drevnijih vremena, jer savremena istraživanja pokazuju da je gen za crvenu kosu verovatno zaostatak iz vremena kada su se naši prapreci parili s Neandertalcima.
E, tu sam vas čekao! Dakle, naši praprapra-šta god nam dođu, nisu mogli da odole crvenoj kosi. Najnovija istraživanja takođe su pokazala da ne postoji logično objašnjenje zašto bi se pripadnici našeg plemena parili sa tuđinima s kojima smo se verovatno takmičili za prirodne sirovine i životni prostor. Ali naučnici nemaju pojma. Objašnjenje lež i u – jebozovnosti riđokosih.
Za vrhunsku jebozovnost, neophodna je – crvena kosa
Plavuše, sklonite se. Vaše vreme je počelo tamo negde od Drugog svetskog rata, ali dosta ste vladale, riđokose su sada novi seks-simboli. Kod nas je farbanje u crveno još prokazano zbog toga što je to omiljena boja tetaka i strina, pa se vezuje za dame odmaklijeg životnog doba. Međutim, uprkos starim i novim predrasudama crveno pobeđuje.
Natpis na jednom kamionu kaže: “Ovaj kamion trubi crnkama, staje plavušama, a ide u rikverc za – riđokose”. Crvena boja kose izluđuje muškarce na isti način na koji su ih nekada palile plavuše. Retkost prirodne boje daje draž onoj muškoj fantaziji o devojci koja nosi istu boju kose “dole” i “gore”.
Nekad je teško gledati Lindzi Lohan, ali ne i kada je – vatrenokosa
Popularnosti devojaka vatrene kose doprinose slavne cice koje se farbaju u razne nijanse. Slavi zanosne Kristine Hendriks (Christina Hendricks) doprinosi isto toliko poprsje koliko i vatrena kosa. Osim što su umetnici bili opčinjeni ovom bojom – Botičelijeva (Sandro Botticelli) Venera je riđokosa, kao i brojne Klimtove i Modiljanijeve žene (Gustav Klimt, Modigliani). Zatičemo ih i na filmu – “Crvena Sonja” (Brigitte Nielsen), “Peti Element”, “Pritajeno zlo” (Mila Jovović), “Spajdermen” (Kirsten Dunst), kao i u TV serijama “Dosije Iks” (Gilian Anderson), “Očajne domaćice” (Marcia Cross), “Vesele sedamdesete” (Laura Prepon), ali i dokumentarcima “Mythbusters” (Kari E. Byron).
Dakle, riđokose devojke, nemate se čega stideti. Ne žalite ruse kose. Naprotiv, ukoliko niste darom prirode “miljenica vatre”, slobodno se ofarbajte u neku seksi-crvenu boju. Sva je prilika da ćete se provesti daleko bolje nego bilo koje druge cure.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
