Sa dvadeset godina je lako spakovati ranac i otići. Ništa vas ne vezuje, a svet je pun avantura koje želite da doživite.
Sa pedeset, avanture su iza vas, a svet je ono što ste stvorili od svog života, ono što ste postali i čime ste gradili svoj život i svoje vrednosti. Porodica, prijatelji, posao, dom, dnevna staza kojom prolazite, životinje koje usput nahranite, ona mala prodavnica u koju uvek svraćate na povratku kući, vetar koji uvek duva na ovoj deonici puta, stoletno stablo koje je bilo drevno i kad ste bili mali, a koje je i dalje raslo, dok ste vi odrastali… To nije sentiment, to je ono što volite, ono što utvrđuje vašu stvarnost, iz dana u dan.
S godinama, više cenite trajanje, nego izazove i nove početke. Svesniji ste svog roka trajanja, jasno vam je da nećete živeti večito i važno vam je da volite ono što živite.
View this post on Instagram
S godinama, nalazite zadovoljstvo u tome što ste uvek tu, za sve one koji odlaze u potragu za avanturama i vraćaju se oduševljeni, umorni, slomljeni, zapitani, zbunjeni. Dolaze kod vas, da razgovaraju, da čuju sebe, da pronađu odgovore na pitanja koja nisu imali pre nego što su otišli i koje nisu pronašli tamo gde su bili.
S godinama, postojanost, strpljenje, mudrost, pouzdanost, snaga iskrenosti i topline, postaju ono što najviše cenite i što drugi najviše cene u vama. Ponekad poželite da se odmorite od toga, da budete neodgovorni, da ne brinete ni o čemu, da ne osećate odgovornost ni prema kome – ali to su samo trenuci slabosti. Znate da ćete ostati i držati se do kraja svog načina da cenite i živite svoj život. I pomisao na kraj vam više nije strašna i teskobna, već otrežnjujuća i umirujuća.
S godinama, prestanete da žurite, da težite i postižete i naučite da živite.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
