Ovu priču pripoveda smrt. Zbog toga, ona je tužna. To vam postane jasno još na prvim stranicama. Ako je smrt pripovedač, onda je logično da je još jednom dokazana njena neumitnost. A u vreme u kojem se odigrava radnja, za “utvaru u crnom sa kosom u ruci”, bilo je puno posla. Drugi svetski rat, sve vam je jasno.
Moram priznati da sam zbog stila pisanja zamalo ostavila ovu knjigu nepročitanu, smatrajući ga malo pretencioznim. Otvorim je, pročitam nekoliko reči i sledi prva poruka – umrećete! Ok, to je jasno i šta s tim? Sledi savet od smrti lično – nemate čega da se plašite, pravičnost niko ne može da mi ospori! Ma da važi, ajde mi objasni zašto je bilo pravedno da moj otac premine.
