Sunce sija, ptice cvrkuću, jagode, trešnje (mmmmmm), zelenilo je svuda oko vas, ruže već uveliko cvetaju, komarci zuje, parkovi puni, bašte kafića pune, Ada takođe… Prelepo. Jeste prelepo, ali samo ako niste student sa pet-šest ispita za vratom. Jun je najomraženiji mesec u životu svih onih koji pohađaju fakultetsku nastavu. Kada se sve oko vas budi, pupi, buja i cveta, vi ste primorani da se zatvorite u četiri zida sa otvorenim knjigama i da sve te prolećno–letnje čarolije jednostavno ignorišete. Čak i ako uspete da aktivirate funkciju “ignore”, vašim mukama neće doći kraj. Mučenje tek sledi. Nema većeg mučenja od učenja. Čak se i rimuje. Da, sva ova, na prvi pogled besmislena, zapažanja imate i dok spremate svoj ispit, jer sve je zanimljivije od njega. Na primer, crtanje po knjigama: u stanju ste da dva sata bez prestanka samom sebi demonstrirate svoj talenat za crtanje, a kada shvatite koliko ste vremena potrošili na to, pomalo počinje da vas grize savest. Onda napravite dogovor, takođe sa samim sobom, da ćete sada odgledati jednu epizodu omiljene serije i da posle toga sledi minimum četiri sata efektivnog učenja. Posle završetka serije po navici okrenete kanal, kad tamo počinje još jedna serija, turska. Pomislite: “Što da ne, i Turci su ljudi.” To je ujedno i odgovor na pitanje kako naši mladi stižu da prate bezbroj serija koje se prikazuju na svim kanalima, domaćim i stranim.
Kada ste konačno shvatili da je vrag odneo šalu, uzimate knjigu i ostavljate olovku, da ne biste ponovo došli u iskušenje da potrošite sate crtajući srca i zvezdice. Počinjete da čitate. Nešto vam smeta. Aha, to je zvuk uključenog računara. Dolazite do njega kako biste ga ugasili, ali onda se ulogujete na facebook. Tamo pronalazite dosta zanimljivih informacija koje su ostavili vaši prijatelji. Dok ih prelistavate, iskače vam poruka iz prozorčeta za ćaskanje. Pošto, naravno, nije pristojno da iskulirate personu koja vam se javila, ljubazno nastavljate da vodite konverzaciju. U trenutku shvatite da su prošla još dva sata, a da ste vi tek na drugoj strani knjige. U naletu panike zaista gasite računar i uzimate knjigu. Čitate, čitate, čitate… “Biiip.” Stigla vam je poruka. Uzimate mobilni. Kucate. Čekate odgovor. “Biiip.” Ponovo čitate poruku, ponovo odgovarate. Posle jednog sata ove veoma važne i svakako neodložne razmene SMS-ova, postaje jasno da ste tek na trećoj strani. Gasite telefon sa namerom da se sto posto koncentrišete na gradivo. A gradivo neverovatno. Činjenica je da su naši fakulteti među najtežima u svetu, te da su informacije koje naši studenti uče za ispite mahom nepotrebne i suvišne, kao i neupotrebljive u stvarnom životu, ali ovo što vi trenutno učite nema ama baš nikakvog smisla. ‘Ajde što su nam udžbenici pisani u stilu “početak je kraj, a kraj je početak”, nego to što se nalazi između početka i kraja ne može da dekodira ni onaj ko ga je lično kodirao. Sve vrvi od štamparskih i gramatičkih grešaka, a rečenične konstrukcije zahtevaju posebnu pažnju i naprezanje svih čula. Sve ovo tretira se kao olakšavajuća okolnost ukoliko je literatura prevedena na hrvatski, umesto na srpski jezik. Nemam ama baš ništa protiv hrvatskog jezika, ali tamo zaista postoje izrazi i reči koje nisu opšte poznate kod nas. To je verovatno zbog toga što su te knjige prevođene sedamdesetih godina u okviru već odavno nepostojeće države, što može da bude i razlog zastarelih podataka i statistike.
S obzirom na to da ste se već previše uzrujali, uzimate fiksni telefon i okrećete broj svoje najdraže koleginice ili najdražeg kolege, kako biste zajedno prodiskutovali neverovatno gradivo, pisano na stranom jeziku i sa podacima od pre Hrista, koje morate da bubate bez svoje dobre volje. Nakon spuštanja slušalice, odlazite na spavanje. U znak protesta i podrške svim studentima junskog ispitnog roka. Kolegijalnost i solidarnost su vam na prvom mestu! A i kada se lepo naspavate bolje ćete pamtiti.
Ukoliko uspešno savladate sve navedene barijere prilikom spremanja ispita, ostalo vam je još četiri dana do samog ispita. Ove ključne dane morate iskoristiti pametno, da ne biste proklinjali sebe zbog uzalud utrošenog vremena, živaca i energije. Postoji nekoliko metoda koje studenti najčešće primenjuju tokom ovih ključnih dana u ispitnom roku:
a) doping. U ovu grupu spadaju: energetska pića (po jedno na svaka 3 sata), turska kafa (litar do dva za ceo dan), instant kafa (količina i ukus individualni), tablete za poboljšanje koncentracije na bazi ginko bilobe (tri tablete dnevno, po jedna ujutru, u podne i uveče);
b) sistemom eliminacije odlučite koji deo gradiva je apsolutno nebitan za ispit, te u skladu sa tim naučite ono što smatrate potrebnim, a ono za šta procenite da je beskorisno jednostavno ignorišite. Pravite se da ne postoji;
c) skripta, njeno sveto visočanstvo. Koristeći ovu metodu, oslanjate se na tuđi sistem eliminacije, te učite samo ono što je neko drugi video kao neophodno. Nedostatak ove metode jeste što ne poznajete lično priređivača skripte, pa ne možete biti sasvim sigurni da je pouzdana.
Poželjno je da se svakog dana dok traje spremanje ispita molite bogu i svim svecima, čak i ako niste vernici, čisto da se osigurate, jer to ne može da škodi. Najbolje je da se pomolite svim bogovima za koje ste ikada čuli: u slučaju da neki od njih nije čuo vaše molitve, ostali će svakako čuti. Ovo nema veze sa bogohuljenjem; ono što ne može da vam naškodi, može da vam koristi. Molim lepo. Takođe, tokom “kućnog pritvora”, jelte, zbog junskog roka, trudite se da što manje posećujete frižider, jer ćete posle pritvora morati da izađete među ljude.
Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.
