Pročitah divan naslov koji me je inspirisao da se pozabavim ovom temom. I da, neko me je uputio da se izborim sa samom sobom. Pa, hvala na pomoći. To ovako izgleda.
Naslov glasi: “Sa svima u miru živim, sa sobom se borim stalno.” Pa tako i ja. A preda mnom je težak zadatak, teži i od osvajanja najviših planinskih vrhova: “Kako, do đavola, prihvatiti samog sebe?” Pitam to sebe stalno, a sada i vas: “Da li za lične neuspehe krivite druge ili isključivo sebe? ”
Mene kad pitaju za moto ili rečenicu koja me opisuje, ja često kažem ili napišem baš ovo: “Privilegija u životu je biti ono što jesi”. I, dakako, mislim da su oni koji prihvataju sebe sa svim manama i vrlinama najsrećniji na svetu. Treba se najbolje osećati u svojoj koži. Možda i nisam toliko kompetentna da pišem o ovoj temi, jer i ja sama imam pehove i trenutke kada poželim da izađem iz svojih cipela i budem neko drugi bar na dan… da se odmorim. Ali, valjda i to ima svojih prednosti. Bar sam iskrena prema sebi.
Neka svako živi u svojoj koži, a ne u tuđim očima
Biti večno mlad i uspešan zvuči kao nemoguća misija. Zato, zapitaj se samo da li vredi stalno negodovati i biti negativan? To je poruka koju daješ drugima i slika o sebi koju širiš dalje. Uvek se prepozna pozitivna osoba i to je nešto što ljude vuče da je dalje upoznavaju i da prenose pokolenjima neke lepe stvari koje su naučili od te osobe.
Ovde nećete naći konkretan odgovor na pitanje “kako živeti u svojoj koži”, ali vam mogu pomoći kako da barem približno budete zadovoljni sobom. To je nešto što morate da rešite lično vi. Zatvorite se u četiri zida i lepo započnite razgovor sa svojim alter egom. Jedan na jedan, pa dokle stignete.
Zdravo je i normalno pričati sam sa sobom, pa čak i naglas. Kad čuješ sebe – bolje razumeš. Postaje jasno šta treba pojačati, gde prikočiti. A ono što izgovaraš tihim i bojažljivim glasom, oko toga se sve vrti tvoj problem. “Ventilacija” nakupljenih osećanja najbolja je kroz razgovor, ali sa samim sobom. A dati nekoj situaciji ime, znači dati joj smisao.
Šta bi bilo da nemamo sposobnost da sami sebe savetujemo?! Ne bih ni da pomišljam. Osuđeni smo da živimo sa milionima i milionima drugih, a da se svet vrti samo oko tebe. Ne moraš da shvatiš druge, ali upoznaj i razumi sebe.
Čekam da se misli malo srede, malo da uspore, pa ću da izađem pred ljude
Najmanje se treba stideti svojih želja ili skrivenih požuda. Obožavam da vidim osobu koja se ne stidi da pita kad ne zna, željna da čuje kad joj se objašnjava… osobu koja ume da sasluša. Tek kada ti tvoje misli budu jasne, moći ćeš da svariš i tuđe. Sažvakaj istinu od koje si dugo bežao i suoči se sa samim sobom. Ako nosiš mir u sebi, znaćeš kako da ga preneseš na druge.
“Cilj ljudskog života i nije ništa drugo nego kako očistiti svoje srce da ono propeva radošću”. Na kraju svih krajeva dolazi ono neoborivo: “Kakve su ti misli, takav ti je život.”
“I tako, malo po malo, spoznavaćeš sebe… ali, nikad do kraja i nikada dovoljno. Da li ćeš biti srećan onim što ćeš saznati? To je opet samo tvoj izbor.” Pronađi sebe, a onda i nekog ko je baš to što ti smatraš savršenim. Ta druga polovina činiće te srećnom i nadomestiće energiju koja ti fali. Najbolje je u svojoj koži, pa kako bude – bude.
A onda kada misli lutaju u prošlost, treba ih usmeriti u drugom pravcu. Prošlost je prošlost, a onda kada se ne nazire svetla budućnost, bićeš siguran u sebe i svoje kvalitete, dovoljno da budeš i ostaneš pozitivan. Zaista, prema nekim stvarima se treba ophoditi kao prema sećanju, a ne kao kajanju. Pa sve do fajronta svojih nedoumica, tako ukrug.
Na koga te podseti otkucaj srca kad ostaneš sam?
Izvor fotografija: pinterest.com
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
