Moj otac je najstabilniji, najrazumniji i najnormalniji čovek koga poznajem. Nabavio je alkohol i asepsol i pojačao higijenske mere. Inače, šeta svakog dana, obiđe kej oko reke (oko četiri kilometra), jednom, ili dva puta, tako spaja održavanje kondicije i boravak na svežem vazduhu. Ima osamdeset godina i zdraviji je od mene, jer je celog života sportista, disciplinovan, sposoban za napore, ali organizovan, nikada u panici i delotvoran. Takav je bio kad sam padala i lomila se i nabadala na oštre predmete kao dete, kad se mamina drugarica odjednom onesvestila, kad mu je učenik na ekskurziji proleteo kroz staklena vrata, kad se obrušila lavina na stazu kojom se skijao na Šari. Takav je ostao i kad smo preživljavali NATO bombardovanje i kad mu se unuče (moja maštovita ćera) otrglo i usred zime uskočilo u reku (jer je to bilo ludo zabavno) i kad je umrla moja majka, koju je celog života voleo i o njoj se brinuo do kraja. Takav je i danas, kad nas pogađa aktuelni talas korona ludila.
Zdrav razum pre svega. Suočavanje, disciplina. Radiš ono što možeš, ne prepuštaš se strahu i zadržavaš veru u Boga. Da, moj otac se nikada nije bavio verskim ritualima i pohađao crkve i nije religiozan, ali je duboko verujuć. Duhovna snaga ide zajedno sa zdravim razumom – ako ste mislili da uz razum ide skepticizam, onda niste imali sreće da ikada upoznate nekog kao što je moj otac.
Čuvaš sebe i smanjuješ rizike, ponašaš se odgovorno prema sebi i prema drugima, bez izgovora i zabušavanja. A umreš kad dođe tvoje vreme. Dok traje tvoje vreme, dužan si da ga tretiraš s poštovanjem.
Pa tako, zdrav razum nalaže da ispoštuješ mere prevencije u doba korone. Kao što je nalagao u doba koksaki i zika virusa, a pre toga u doba raznih svinjskih, ptičjih i kojekakvih gripova. Svake godine neko poučno ludilo. Naučili smo da živimo pod pretnjom AIDS-a, pod pretnjom trećeg svetskog rata, smaka sveta. Naučili smo da živimo pod stresom.
Ako nismo, eto, opet imamo priliku da naučimo.
Budi kao moj tata. Jer moj tata je kao Gandi. Smiren, mudar, beskrajno tolerantan na sva ludila i čvrsto opredeljen za svoju stvar, koja je istovremeno stvar čovečanstva – zdrav razum.
Prihvati rizik, ali ne rizikuj ludo i bespotrebno. Zaštiti se, onako kako je moguće, u svim uslovima i situacijama. I strpi se, proći će. Kao što sve prolazi, uključujući i život.
Oni koji vole život i poštuju sebe, nikada ne paniče. Ostaju sabrani u vanrednim okolnostima i čine ono što mogu. Kanališu stres, pomažu drugima, štite sebe. Kako prilikom gadnog razvoda braka, porodične tragedije i rata, tako i prilikom svih pretnji savremenog sveta.
Učini sve što je do tebe, a ostalo prepusti Bogu i sudbini – tako moj otac živi već osamdeset godina i svaka mu čast.
Fotografije: unsplash.com
Aleksina Đorđević
