Pretpostavljamo da govorimo istim jezikom
Nedovoljna i nejasna komunikacija proizilazi iz uverenja da parnter misli isto što i mi, kada izgovara iste rečenice. Svi se pecamo na ono što mislimo da reči znače.
Ali šta onaj drugi stvarno misli kad kaže „baš mi prijaš“? Ili „dosadno mi je“. Ili „ne znam, nisam siguran“? Da li je samo ljubazan, ili se zaljubljuje? Da li očekuje da ga zabavljamo ili hoće neki aktivniji sadržaj, ili smo mu mi dosadni? Da li stvarno ne zna i nije siguran, ili okleva, jer ne želi da nas povredi ili se stidi, ili smatra da nemamo prava da ga ispitujemo?
Ovo je zamka u koju se svi hvataju, a samo malobrojni uspevaju da se iskobeljaju i da shvate da moraju da uče jezik kojim govori njihov partner, a zatim i da kao par, stvore sopstveni jezik.
