“Sagorevanje” na poslu, odnosno burnout, veliki je problem modernog načina života. Kada se radni dan završi, trebalo bi da zaista bude gotov i da se posvetite ostalim aspektima svog života. Ali, koliko je zaista moguće ostaviti posao „ispred kućnog praga“ u današnje vreme kada mnogo ljudi radi od kuće? Ili kada radite više poslova, a izgradnja karijere i ambicije koje izazivaju sagorevanje, predstavljaju uobičajenu pojavu?
Profesionalno ispunjenje je važno, jednako kao što je važan novac koji zarađujete za život. Ali posao može preuzeti vaš život i potisnuti sve druge aspekte života i može izazvati sagorevanje, ako ne održavate balans. Pronalaženje ravnoteže između poslovnog i ličnog života nije lako, ali je neophodno, da bi život bio vredan življenja. Porodica, hobiji, zdravlje, prijateljstvo, opuštanje i zabava, ne treba da budu na dnu vaše liste prioriteta.
“Sagorevanje” na poslu i upravljanje stresom
Ravnoteža između poslovnog i privatnog života je neophodna da biste upravljali stresom i izbegli burnout. Međutim, ravnoteža ne mora da znači da imate tačnu raspodelu i da 50 posto vremena pripada poslu, a 50 vama lično. Ona se može menjati i pomerati, u zavisnosti od perioda kroz koje prolazite, ali ako u nekom trenutku doživite burnout, svakako će vam biti potrebno 100 posto vremena samo za sebe, da biste se oporavili, napunili energijiom i bili u stanju da nastavite da radite. U svetu je “sagorevanje” na poslu regularna dijagnoza, zbog koje vam lekar odobrava nedelju dana bolovanja.
Možda u vašem životu nikada neće biti prave ravnoteže, jer ne možete postaviti jasne granice između posla i privatnog života, ali ako to prihvatite i razmotrite, možete napraviti plan i raspored koji će vam pomoći da vodite uravnoteženiji život.
View this post on Instagram
Šta je ravnoteža između posla i života
Ravnoteža između posla i privatnog života znači da nijedan element vašeg života ne dominira i ne potiskuje druge. To ne mora značiti da su svi elementi u homeostazi – u jednom periodu porodicu može biti na prvom mestu, u sledećem ljubavni ili društveni život, i ovi aspekti se mogu smenjivati sa preokupiranošću poslom. Ali da biste izbegli burnout, potrebno je da svakodnevno budu pisutni i prioritetni i neki od tih elemenata privatnog života.
Takođe, koncept posao-život može značiti različite stvari za različite ljude i ono što je za vas ravnoteža, odnosno, preopterećenje i burnout, stvar je individualne percepcije. To je ono što osećate kada su vaše poslovne i privatne aktivnosti u skladu sa vašim trenutnim ciljevima i prioritetima.
Velike promene u načinu na koji radimo, pomogle su da se promeni shvatanje ravnoteže između posla i privatnog života – za mnoge ljude to je značilo osmočasovni rad u kancelariji i nerazmišljanje o poslu nakon kraja radnog vremena. Međutim, danas mnogi obavljaju od kuće poslove koji su ranije bili vezani za kancelariju i ravnoteža između posla i privatnosti je mnogo ličnija i nijansiranija – ali je zbog toga i teže pronaći je, a burnout preti i kada imate fleksibilno radno vreme i okruženje.
Pročitajte i ovo: Šta je burnout sindrom i kako da ga prevaziđete kad ste preopterećeni poslom
Kada ne postoji ravnoteža
Ravnoteža između posla i života ne znači opuštanje, preskakanje posla ili ulaganje manje napora. Svi imamo dobre i loše dane, ali postoje načini da upravljamo danima kada osećamo manjak energije i teško nam je da se uključimo.
Odugovlačenje ili izbegavanje odgovornosti nije efikasan način da se napravi ravnoteža, a takođe može biti stresno i doneti osećanje krivice, ili stvoriti dugoročne probleme. Posao se gomila, rokovi prolaze, a poslodavac primećuje da se ne trudite – a kada vas „zatrpa“ sve što morate da nadoknadite, sagorevanje vas čeka na toj „krivini“.
Ne želite da ignorišete svoj lični život u korist posla, ali takođe ne bi trebalo da zanemarujete posao.
Uravnoteženost između posla i privatnosti
Kada ne osećate da su poslovni zahtevi u stalnom sukobu sa vašim ličnim potrebama, u stanju ste da ispoštujete rokove bez potrebe za prekovremenim radom, dovoljno spavate, ne opada vam raspoloženje na kraju vikenda samo zato što je nova radna nedelja pred vama, imate vremena za opuštanje, hobije, prijatelje, porodicu i ne brinete o poslu kada niste na poslu, vi ste u ravnoteži. Takođe, ravnotežu odlikuje osećanje produktivnosti i napretka ka profesionalnim ciljevima, bez osećanja da vaš identitet zavisi od posla, spremnost da koristite dane odmora i bolovanja kada vam je to potrebno, kao i korišćenje svih pogodnosti koje poslodavac nudi.
Balans nije nije nešto što možete jednostavno proveriti na svom spisku obaveza i prirodno je da se zahtevi vašeg posla i privatnog života menjaju, a to znači da se menja i ono što je potrebno da održite ravnotežu.
Kako da izbegnete burnout i održite ravnotežu
Kada osećate da ste preopterećeni, iskusili ste burnout, ili ste na rubu, možete preduzeti neke strategije za bolje upravljanje vremenom i bolju organizaciju. Pre svega, shvatite šta nije u redu i šta vam je potrebno – vaše mentalno i fizičko zdravlje zavise od toga.
Izbegavanje “sagorevanja” na poslu i uvođenje ravnoteže počinje razumevanjem uzroka – da li je vaše radno vreme predugo? Ili vam obaveze zadiru u slobodno vreme? Da li osećate kao da nemate kontrolu nad svojim rasporedom? Ili preuzimate previše zadataka i potrebno vam je rasterećenje?
View this post on Instagram
Fleksibilno radno vreme i rad na daljinu može biti odličan način da promovišete ravnotežu, ali često briše granice između ličnog i profesionalnog života. Ne možete ostaviti posao ispred kuće, kada radite u svom domu, a mogućnost da prilagodite radno vreme kućnom i porodičnom ritmu vas može dovesti dotle da se osećate kao da radite celog dana. Vaš kućni život postaje vaš radni život – i obrnuto.
Tada je dobro da odredite radno vreme i da ga se pridržavate. Započnite dan utemeljenim rutinama i spremite se za posao, kao da treba da idete u kancelariju. Ne morate se obući poslovno (osim ako želite), ali obucite nešto različito od kućne haljine ili omiljenih trenerki. Oblačenje može pomoći da stvorite mentalnu podelu između posla i kućnog života.
Planirajte ono što ćete raditi kada završite sa poslom – i to ne samo kućne obaveze, nabavke i spremanje hrane. Osmislite nešto čemu ćete se radovati i što ćete sa voljom raditi, kada se završi radni dan.
Da biste izbegli burnout (u bilo kojoj varijanti rada, od kuće ili u kancelariji), neophodno je da uzimate kratke pauze, tokom kojih ćete ustati, protegnuti se, prošetati, uraditi kratku meditaciju, ili set vežbi disanja. Desetak minuta pauze na svaka dva sata, može napraviti veliku razliku.
Pauze uključuju i dane odmora – ne morate koristiti odmor, samo kada negde putujete. Ostavite neke dane da njima produžite vikend, koje ćete uzimati povremeno (na svaka dva meseca, recimo), bez neke preke potrebe, već samo zato da biste se malo relaksirali i odvojili od posla. Mudro tempiranje slobodnih dana pomoći će vam da izbegnete stres i sagorevanje, koje možete doživeti kada mesecima živite ubitačnim tempom, da biste iskoristili najveći deo odmora za putovanje. Kao što se radna nedelja može svesti na čekanje na vikend, tako vam se radna godina može svesti na čekanje na odmor, a prevelika očekivanja od godišnjeg odmora mogu dovesti do razočaranja i ogorčenja. Nemojte se odmarati samo kada ste iscrpljeni – uzmite pauzu ili odmor pre nego što se potpuno potrošite, kako biste burnout držali na distanci i kako biste imali više ravnoteže između posla i privatnosti.
Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete radoholizam i pronađete balans u životu
Naslovna fotografija: instagram.com/anastasia.fth
Brankica Milošević
