Da li je moguće da i to moramo sami? Da budemo svoj najbolji prijatelj? Ima li ičeg što naprosto neko drugi treba da učini, bude, odluči, za nas?
Nema. Bar ničeg važnog.
Znate li nešto važnije od ljubavi i prijateljstva?
Zašto se onda tako često, tako uporno i tako glupo držimo ubeđenja da treba da zaslužimo i osvojimo ljubav, da treba da je dajemo i dajemo, ne bismo li malo toga dobili zauzvrat, da treba da negujemo prijateljstva, jer čovek vredi onoliko koliko prijatelja ima?
Zato što nam to izgleda realno. Svi tako rade.
Svi smo nesigurni, ranjivi, oštećeni lošim iskustvima, treba nam prihvatanje i potvrda da nešto vredimo. Rame za plakanje, uteha, razumevanje.
I ne tražimo od drugih ništa što nismo i sami u stanju da ponudimo, naravno.
Zašto nam onda izgleda neprirodno da sami sebi budemo sve to?
Ljubav, podrška, uteha, prijatelj?
Zato što ne znamo da li to uopšte može.
Niko nam nije pokazao kako. Ne vidimo u svojoj okolini da neko tako postupa prema sebi. Možda je taj neko tu blizu, ali mi ne vidimo, jer ne znamo šta da gledamo. Najmanje iskustva imamo u odnosu sa najvažnijom osobom u svom životu – sami sa sobom. 
Pogledajmo sa strane i zapitajmo se:
Kako tretiramo tu osobu?
Samoljublje, sujeta i uobraženost, daleko su od ljubavi prema sebi, jer oni ne mogu da opstanu bez stalnog takmičenja, poređenja i trijumfovanja u odnosu na druge.
Druga krajnost, koja potiče iz iste nesigurnosti i potrebe za potvrdom, jeste neprekidna surova samokritika. Posmatramo sebe samo kroz mane i nedostatke, kao strogi i ambiciozni roditelj, čije dete nikako da izazove kod njega ponos i nežnost.
Za razliku od prethodnog, samosvest ne traži ničiju potvrdu. Znamo ko smo i kakvi smo i osećamo se sasvim udobno sa tim saznanjem.
Šta joj govorimo?
Koliko vam je glupo da sami sebi izjavite ljubav, glasno, gledajući se u ogledalu? Vežbajte dok ne postane sasvim opušteno i prirodno. Jer kad volite sebe, sve što sebi govorite, dolazi iz ljubavi.
Kako je gledamo?
Da li se sviđate sebi? Ili stalno procenjujete koliko ste uspešno pokrili telesne nesavršenosti i istakli dobre strane. Da li tako posmatrate i druge ljude? Ili prosto osećate da vam se neko dopada ceo, takav kakav je. Gledajte sebe onako kako vas vidi neko kome se sviđate. Nije teško.
Na šta smo spremni zbog nje?
Da je ta osoba u ogledalu vaš najbolji prijatelj, šta biste sve učinili za njega? Kako biste mu izrazili svoju naklonost, šta biste učinili da mu pomognete, čime biste ga obradovali, častili, iznenadili, samo zato što vam je drago što ta osoba postoji?
Treba da budemo spremni da se zbog sebe iscimamo i potrudimo barem koliko bismo se potrudili oko prijatelja. Da oprostimo sebi propuste, manjkavosti i pogrešne odluke, da prihvatamo i volimo sebe sa svim svojim slabostima, uvrnućima i svim ostalim.
Kao prijatelja.
Pogledajmo sebe očima onih koji nas vole i biće nam lakše i jasnije.
Izvor fotografija: pinterest.com
