A opet, najviše poverenja možete imati samo u nekog ko jeste sto posto svoj. Ko zna šta hoće, čemu stremi i kuda ide, ko zna da mu se sviđate, da vas voli, da vam veruje i poštuje vas i ko bira vas – za muškarce je vrhunski dokaz ljubavi činjenica da su sa vama. Šta biste vi više htele? Da im uzmete i srce i misli i dušu? Ne biva. Osim u prvim mesecima strasne zaljubljenosti, kad vam se čini da ste se tako blisko povezali sa nekim, da ste se prosto stopili – ne znate gde se završavate vi, a gde počinje on. To je neprocenjivo iskustvo rastapanja granica ega, čiji intenzitet slabi i gubi se, a ostaje čežnja za tim osećanjem, jer je nešto najživlje, najdublje i najuzbudljivije što smo upoznali. Pošto ne možemo da vratimo taj intezitet u odnosu sa istom osobom – jer taj odnos se menja vremenom (ako je dobar, raste i razvija se, ako nije, urušava se i partneri se udaljavaju) onda se oslanjamo na najbližu štaku, vraćajući se egu, odnosno, onome što nepobitno utvrđuje granice, umesto da ih prevazilazi – posežemo za posesivnošću. Posedujući nekoga, možda ćemo zadržati unutar sebe odjek onog osećanja da smo se sa njim sjedinili, telesno, emotivno i duhovno. Ali posedovanje samo provocira potrebu za oslobađanjem od vlasnika.
Budite mudre. Ne treba vam da dečko bude samo vaš. Treba vam iskustvo. Treba da spoznate kako se stvari koje su tako intenzivne na početku, transformišu u nešto drugo, da znate da razlikujete zanos i fascinaciju od dubokih osećanja, zaljubljenost od ljubavi, povezanost od posedovanja. I da birate ono bolje, vrednije, opuštenije – vezu koja je dovoljno elastična, da bliskost uvek može da se vrati.
Izvor fotografija: malemodelscene.net
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Aleksina Đorđević
