Samokritika je nešto što smatramo vrednošću, jer valjda znači da nismo uobraženi i arogantni i da smo spremni da priznamo svoje greške i prihvatimo odgovornost za njih. Ali, taj unutrašnji kritičar koji usta ne zatvara, ponekad je arogantniji i uobraženiji od najvećeg hvalisavca, a čak je i destruktivniji od njega.
Taj nam glas govori da nismo dovoljno dobri, zgodni, pametni, sposobni, a mi ga slušamo, jer nam deluje objekitvno. Naučili smo da kritiku shvatamo ozbiljno, a pohvalu uzimamo zdravo za gotovo – normalno je da postupamo ispravno, to očekujemo od sebe (i svi drugi to očekuju od nas), ali kad pogrešimo zaslužujemo grdnju i kaznu.
View this post on Instagram
Važno je da prepoznate da samokritika nije vaš autentični unutrašnji glas, već instalacija – program koji se uključuje kad god se osetite nesigurno, uplašite, pogrešite. Razumevanjem ovog koncepta možete početi da kultivišete svoj unutrašnji dijalog, dozvoljavajući sebi da rastete i napredujte.
Negativan samogovor – samokritika
Samokritika može imati poguban uticaj na vaše mentalno blagostanje. Kada ste stalno fokusirani na svoje nedostatke i greške, možete izgubiti samopoštovanje i pasti u depresiju, upasti u ciklus negativnosti, iz koga je teško osloboditi se. Međutim, kada postanete svesni negativnog unutrašnjeg dijaloga, možete ga svesno zameniti afirmacijama i pozitivnim samogovorom – možete promeniti način na koji posmatrate i doživljavate sebe, u pravcu opraštanja, prihvatanja i ljubavi prema sebi.
Kako se razvija unutrašnji kritičar
On raste zajedno sa vama – iz iskustva ranog detinjstva, u kome su vas možda otvoren kritikovali, osuđivali, omalovažavali. Ili nisu bili dovoljno osetljivi za vaše emocionalne potrebe i nisu vam ukazivali dovoljno pažnje i poštovanja. Negativne poruke koje primimo, ili ih tako doživimo u detinjstvu, postaju internalizovane i čine osnovu negativnog unutrašnjeg dijaloga. Takođe, društveni pritisak i očekivanja doprinosi razvoju unutrašnjeg kritičara. Dok odrastamo, bombardovani smo porukama o tome kako treba da izgledamo, da se ponašamo i šta treba da postignemo da bi nas smatrali uspešnima, što može stvoriti perfekcionizam i samokritičnsost.
Posledice koje izazova samokritka
Oštro kritikovanje sebe ostavlja ozbiljne posledice na naše samopoštovanje i samopouzdanje – kada stalno umanjujemo i dovodimo u pitanje svoje vrednosti, ne možemo ih videti i verovati u njih. Sumnjamo u sebe, u svoje sposobnosti i potencijal, što ima negativan uticaj na naše odnose, lični rast, karijeru. Takođe, samokritičnost može ugroziti naše mentalno zdravlje, stvarajući povipen stres i utirući put anksioznosti i depreseiji.
Kada sto zatvoreni u krugu negativnih misli i emocija, teško je pronaći radost i sreću u životu, a vaše samopoštovanje se vezuje za neuspehe i nedostatke, zanemarujući sve drugo u čemu ste uspeli i u čemu ste dobri.
Pročitajte i ovo: Kako da manje osuđujete i više razumete – i druge i sebe
Strategije za kultivisanje unutrašnjeg dijaloga
Samosvest i svesnost
Samosvest uključuje svest o svojoj ukupnosti – o svim delovima sebe, o svojim vrednostima, kao i o svojim slabostima i nedostacima. Samosvest je objektivna, dok samokritika to nije – samokritičnost se fokusira samo na nedostatke i greške, bez vrednovanja svojih dobrih i jakih strana.
Svest o sebi razvijate kada postajete svesni svojih misli i emocija, kada hvatate svog unutrašnjeg kritičara na delu i istovremeno spoznajete osećanja koja se javljaju zbog negativnog unutrašnjeg dijaloga.
Posmatranje ovog procesa omogućava vam da se izdvojite i proširite perspektivu – a to je najveća objektivnost koju čovek može da dostigne u razumevanju sebe i drugih. Ta objektivnost nije lišena osećanja, već se gradi kroz empatiju, razumevanje i neosuđivanje – što su sve karakteristike ljubavi, koju treba da naučite da osećate za sebe i pokazujete je sebi, onako kako je osećate i pokazujete drugima.
Samokritika gubi snagu kada je prepoznate
Kada je identifikujete, samokritka gubi snagu, zato što se tog momenta više ne identifikujete sa njom, već identifikujete mehanizam koji se pokrenuo i deluje u vama. To vam omougćava svesnost i perspektiva – kad govorite sebi kako ste ispali glupi, ili se osećate bezvredno i nedovoljno, to niste stvarno vi, to nije vaše biće – to je samokritika, obrazac negativnog ponašanja, koji ne morate da pratite svojim delima i da se uživljavate u njega svojim osećanjima. Samo ga posmatrajte, recite sebi „gle, kako kinjim sebe“, a onda se zapitajte odakle to dolazi – radoznalost vas nosi još jedan korak dalje od samokritike.
Ovaj proces uključuje identifikaciju kognitivnih distorzija, kao što su crno-bela razmišljanja ili preterano generalizovanje i njihovu zamenu realističnijim i konstruktivnijim mislima. Setite se da to što vi nešto mislite (i imate snažna i uznemirujuća osećanja pri tom), ne znači da je to tačno i istinito. Te misli i prateće emocije mogu biti proizvod utisnutih pogrešnih uverenja i naučenih negativnih obrazaca ponašanja. Kad posumnjate u te misli, ne znači da ste posumnjali u sebe, već da ste „nanjušili“ obrazac, koji upravo krije od vas ono što vi zaista jeste, koji zarobljava vaše autentično biće.
View this post on Instagram
Moć prisustva u sadašnjosti
Praktikujte majndfulnes tehnike za usidrenje i boravak u sadašnjem trenutku. Primetite da se vaš unutrašnji dijalog odvija na temu nekog žaljenja iz prošlosti ili strepnje zbog budućnosti i vratite se u sadašnjost, svaki put kad to primetite. Vežbajte duboko disanje sa pažnjom na svaki udah i izdah, ili tehnike uzemljenja, kako biste stekli telesno i mentalno iskustvo prisutnosti, za kojim uvek možete da posegnete kada se „rascentrirate“.
Samokritika ne trpi samosaosećajnost
Ophodite se prema sebi sa empatijom, ljubaznošću i razumevanjem, kako biste zaustavili negativan unutrašnji dijalog i negovali pozitivniju sliku o sebi.
Samosaosećajnost i oproštaj su uglavnom povezani sa povređenim unutrašnjim detetom – obratite se tom detetu u sebi i ispunite njegove emocionalne potrebe. Pružite sami sebi ono što vam nije pruženo u detinjstvu i što uporno pokušavate da dobijete od drugih, a ne ispunjava vas, čak ni kada dobijate pažnju, ljubav i poštovanje. Zato što je unutrašnja samokritika glasnija i snažnija od svih podsticaja koje dobijate spolja – zato je možete utišati i umanjiti joj značaj jedino vi sami, iznutra. Naravno da će vam terapija biti od koristi, pre svega zato što je odlazak kod terapeuta čin ljubavi prema sebi i želje da sebi pomonete i promenite negativne obrasce.
Put samosaosećanja i samousavršavanja se odvija i vi ste na tom putu – to je kontirnuiran proces rasta i samootkrivanja, na kome treba da oprostite sebi svoje greške (uključujući i samokritiku), prihvatite sve svoje nesavršenosti i razvijete višu samosvest i ljubav prema sebi.
Pročitajte i ovo: Zašto treba da upoznate i prihvatite svoju mračnu stranu
Naslovna fotografija: instagram.com/moodboardingfashion
Brankica Milošević
