Prisutni su se međusobno zgledali, poneki su prevrnuli očima, ali su svi shvatili da je reč o dečku željnom pažnje, koji će dokazujući se na taj način pokazati svima nama kako on “puca” od samopouzdanja. Na kraju je prilikom plaćanja računa izvadio kamaru para i brojao je, brojao te pare pred svima nama, dok nije došao do novčanice od 500 dinara i pruživši je konobaru, rekao: “U redu je!” Ah, u tom teatralnom trenutku verovatno je trebalo da svi padnemo sa stolica. Bio je to jedan od slučajeva gde novac kupuje samopouzdanje.
Prepotencija uvek deluje odbojno na ljude
Koliko puta smo čuli pitanja poput: “Je l’ ti znaš ko je moj tata?”, “Da li ti znaš ko je moj dečko?”? Tu se radi o izuzetno nesigurnim osobama, kojima je potrebno da umesto njih uvek odreaguje neko drugi. Negde će tata da “završi” za radno mesto, a negde će neki namršteni dečko premlatiti koga već treba… Takve osobe deluju veoma samopouzdano, ali to je samo privid, jer onog trenutka kada nestane oslonac, nestaje i samopouzdanje. Samopouzdana osoba čvrsto stoji na zemlji, sigurna je u sebe i svesna svojih mogućnosti, a u isto vreme nije arogantna i nametljiva.
