Ti si jedina osoba koju treba da slušaš
To ti govore svi psihološki priručnici i uopšte, veoma je u trendu da se osloniš na sebe i da veruješ sebi. Ali, dok ti svi i sve govori kako treba da osluškuješ, slušaš, voliš i poštuješ sebe, da postupaš u skladu sa svojim bićem i telom i da budeš ono što jesi, istovremeno ti svi i sve govori kako treba da se obučeš, našminkaš, kako da razmišljaš – kako da osnažiš svoje samopouzdanje – kako da se ponašaš u vezi, kako da odbaciš toksične odnose, kako da budeš dobra u seksu, kako da osvojiš momka i načisto ga izludiš, kako da budeš srećna i uspešna. Svaka oblast života je nešto što treba umeti i što se može naučiti. Dobro. Treba raditi na sebi, otkriti svoje potencijale i unaprediti svoje sposobnosti, ali na čemu radiš? Ko si ti stvarno, ali stvarno? Niko ne može da ti kaže ko si, ali svi ti daju smernice o tome kako bi mogla da budeš super, sjajna, ubedljiva, autentična. Kako da naučiš ko si i kakva treba da budeš? Koga da slušaš? Slušajući sve druge, naučićeš da slušaš sebe, ako u sebi nosiš duh one svoje borbene i tvrdoglave prababe, sa kojom niko nije mogao da izađe na kraj jer je htela da živi kao muškarac. Kad dođeš do malo iskustva i mudrosti, počneš da učiš sama od sebe. Slušaj sebe, osluškuj sebe. Ali potrebno je mnogo hrabrosti da čuješ sve te tonove baš onakve kakvi su – disonantni, vrištavi, neprijatni, promašeni, tugaljivi, šrkipavi, naporni… Jer to je ono što jesi. I to je razotkrivanje te osobe koju treba da slušaš. Uvek. Tako se uči samopouzdanje.
