Ako imate visok nivo empatije, verovatno poznajete potrebu da preuzmete nečija osećanja i da ga oslobodite tereta, a ako ste skloni da ugađate drugima, poznajete teskobu koja vas preplavi kada vam neko kaže da ste ga nečim povredili, ili vas upozori da nešto ne treba da radite i govorite. Preuzimanje tuđih osećanja – internalizovanje – dešava se kada se suviše uživite u nečije probleme, ili ste pogođeni žaljenjem zbog neke greške (makar i sitne) i tuđe nezadovoljstvo i povređenost vas preplavljuju. Empatija obično ide uz ugađanje drugima, pomaganje i spasavanje, ali to je misija u kojoj se obično pokidate i ništa ne uradite – odmereno saosećanje bi imalo mnogo bolje efekte.
Da biste izbegli emocionalno iscrpljivanje koje ne dovodi do pozitivnih pomaka i ne pomaže drugima, potrebno je da naučite da pokažete saosećanje, umesto da preuzimate tuđe probleme i emocije. To predstavlja određenu vrstu distance i zaštite sebe, ali nikako nije sebično, već funkcionalno – kada se manje uživljavate, možete više da pomognete čak i onima do kojih vam je veoma stalo.
Kako da smanjite internalizovanje i povećate saosećanje
Shvatite da je svako odgovoran za svoja osećanja
Ako ste veoma osetljiva osoba, verovatno imate tendenciju da upijate tuđa osećanja u nastojanju da podelite teret i olakšate drugoj osobi. Ali, to samo udvostručuje opterećenje, a drugoj osobi ne pruža rasterećenje. Shvatite da su vaša osećanja vaša odgovornost, a da su drugi odgovorni za svoja. To je način da poštujete i svoja i tuđa osećanja i da pokažete saosećanje, koje drugoj osobi poručuje da je razumete i podstičete je da i sama čuje i razume sebe. Na taj način pokazujete da verujete u snagu i inteligenciju druge osobe da se izbori sa svojim osećanjima.
Postavite granice
Budite svesni gde ste vi, a gde je druga osoba (emocionalno) i postavite granicu između vas – neka drugi poseduju svoja osećanja, vi niste dužni da ih preuzimate, čak ni ako ste nekog nečim povredili. U redu je da se izvinite i korigujete, ali ne treba da patite zbog toga.
Čuvajte svoju energiju – preterano uživljavanje je emocionalno iscrpljujuće i kada osećate da ste potrošeni, povucite se i izbegavajte interakcije, da biste se napunili. To je čin brige o sebi – treba da budete u stanju da pružite sebi ono što dajete drugima, jednako nesebično.
Izbegavajte da se bavite osetljivim temama koje će vas uvući i preplaviti, a u preplavljujućim interakcijama, nastojte da identifikujete sopstvena osećanja i da ih razlikujete od osećanja druge osobe (da proverite u kojoj meri ste ih apsorbovali).
Pročitajte i ovo: Šta je toksična empatija – možemo li zaista biti previše saosećajni?
Prepoznajte svoju empatičnost i preusmerite je u saosećanje
Možete razumeti kako se neko oseća i pokazati saosećanje, a da ne uskočite u bazen tuđih emocija i plivate u njima. Dobar način da to izvedete je da zastanete, pre nego što reagujete. Ako primećujete da vas tuđa osećanja preplavljuju (da se previše uživljavate u njih), razmislite o tome, napravite mentalni korak unazad, da biste postavili emocionalnu granicu i preusmerili empatiju u saosećanje. Pokušajte da shvatite šta bi nekome najviše pomoglo u tom trenutku – zapitajte se kako možete biti tu za njega i šta je ono što mu je sada potrebno (to obično nije zajedničko valjanje u bolu, ili rešenje koje možda vidite).
Ponudite smernice ili podršku, a ne rešenja
Umesto da preuzimate probleme druge osobe i pokušavate da ih rešite, pružite joj podršku da sama pronađe rešenja. Na taj način osnažujete drugu osobu i ne preuzimate teret odgovornosti koja nije vaša. Pokažite saosećanje tako što ćete pružiti potvrdu drugoj osobi i staviti joj do znanja da su njena osećanja validna i da ste tu za nju. Ponudite joj bezbedno mesto da artikuliše svoje misli i emocije i da čuje sebe.
Možda znate da je druga osoba impulsivna, sklona da dramatizuje situaciju i da ima slabu toleranciju na frustraciju, ali ne treba da umanjujete njena osećanja, već da joj ponudite perspektivu. Podstaknite je da se seti kada se prošli put tako osećala i kako se ta situacija razvijala. Podsetite je da je i ranije uspevala da reši probleme i hendluje situacije koje su u prvom trenutku bile preplavljujuće. Na taj način je osnažujete da preuzme svoje probleme i da angažuje svoju snagu i sposobnost.
Ako prepoznajete da drugoj osobi samo treba da „ispusti paru“ dozvolite joj da da sebi oduška, ali držite svoje granice u odnosu na ono sa čim možete i sa čim ne možete da se nosite.
Ponudite saosećanje a ne spasavanje
Kada je neko do koga vam je stalo u nevolji, možda vam je prvi impuls da ga spasavate. Ali, vaš spasilački poriv drugu osobu automatski stavlja u poziciju žrtve, što joj oduzima odgovornost i snagu. Naravno da ste zabrinuti kad je neko blizak povređen, uplašen, zabrinut, tužan, bespomoćan, ali spasavanje nije konstruktivno. Pokažite saosećanje, budite tu za drugu osobu, ali ne uzimajte je u zaštitu i ne lišavajte je njene odgovornosti, zajedno sa njenom snagom. Pružite joj utehu, ako joj je potrebna, budite tu za nju i podsetite je da ima kapaciteta da se suočava i pronalazi rešenja.
Samo slušajte
Često je dovoljno da nekog samo pažljivo slušate – slušanje je kao ogledalo. Kada osoba oseća da je čujete i razumete, ona se ogleda u vašoj pažnji i razumevanju i u stanju je da čuje i razume sebe. Saosećanje je poput katalizatora, koji obavlja polovinu posla – vi razumete nečiju situaciju, saosećate i potvrđujete. Drugu polovinu posla obavlja osoba koju slušate i razumete i to se odvija prirodno, kroz povezanost i poverenje. U suštini, svi naši odnosi su ogledala, ako smo toga svesni i umemo da koristimo ovaj dar empatije, povezanosti i saosećanja.
Pažljivo slušanje je ponekad sve što nekome zaista treba, da bi došao do uvida i spoznaja, da bi olakšao sebi teret i razmišljao konstruktivno. A vi možete ponuditi drugima saosećanje i razumevanje, bez preuzimanja njihovog tereta i naboja i bez ugrožavanja sopstvenog emocionalnog zdravlja.
Pročitajte i ovo: Kako vaš stil empatije određuje tip partnera koje birate
Naslovna fotografija: Unsplash/ Hannah Busing
Brankica Milošević
