Sedis u ležaljci na plaži dok DJ pušta neki chillout, a vrele usne ti se lepe za orošenu čašu šarenog koktela. Gledaš u svoje preplanulo telo,butine koje klize jedna niz drugu na vrelom pesku i sama sebi si toliko seksi da razumeš svaki pohotni pogled muškaraca upućen tebi, a i poneke žene. Dok se praviš da ignorišeš te poglede, namerno se okrećeš i zauzimaš još zavodljiviju pozu. Želiš da te žele. To je moćan osećaj.
I ti želiš, dečka koji trenutno spira so pod tušem sa savršeno izvajanog tela, mladog tatu koji je tako sladak dok neuspešno pokušava da spreči ćerku da umaže kosu sladoledom. Želiš i dečka koga si noćas upoznala u klubu i ceo dan pokušavaš da se setiš njegovog imena. A i njegov drug je bio prezgodan.
Da li od sunca ili trećeg koktela, muzike ili blizine golih tela, počinješ da se smeješ. U glavi ti se smenjuju rečenice – Jednom se živi! Život je kratak! Bolje se kajati zbog nečega što si uradio nego zbog nečega što nisi! I mozak prestaje da radi. Naručuje ti se treći koktel, igra ti se, prave ti se gluposti. Prave ti se uspomene!
Pao je i prvi sneg.
Kako lišće počnije da pada, a ti da se oblačiš, jutarnje tuširanje ne spira sa sobom jučerašnju sramotu. Postaješ svesna napravljenih uspomena i činjenice da su one postale deo tvog života. Ne želiš da se pomiriš sa tim! Umesto ispijanja koktela, rakijaš po kafanama. Zore dočekuješ čašćavajući tamburaše i pišući srceparajuće statuse i tvitove. Upoznaješ mnoge, ali ti ne znači niko.
Pao je i prvi sneg. Noć, neprijatelj svih slomljenih srca, nedovršenih ljubavnih priča, uspomena, kajanja i tajni, postaje sve duža. Imaš tako mnogo vremena za razmišljanje, a tako malo onih sa kojima bi ta razmišljanja podelila. Mnoštvo nebitnih sa kojima prekratiš koji sat tišine, a malo bitnih, koji uglavnom nisu tu ili su zaokupljeni svojim zimskim poravnavanjem računa i izvlačenjem pouka iz prethodno napravljene mećave od života.
Ostaje nada u vidu mladih zelenih pupoljaka koja će se pojaviti posle dugog mraka, leda i hladnoće. Ostaje nada u vidu sunčanih dana i toplog vetra koji greje predugo zaleđeno srce. To je vreme za nove početke i nove priče. Ponovo se osećaš dobro. Moćno. Kao da je ceo svet stvoren samo da bi ti postojala i hodala ulicom.
Niko ne zna koliko leta ili koliko zima ćemo videti u životu. Baš zato treba pustiti svako od njih da ispriča svoju priču. Svakim danom, a onda i događajem i osećanjem koje oni donose, postajemo bogatiji. Svaki od tih dana čini ono što smo zapravo mi, a te jedne, poslednje jeseni ili proleća, kad nam sva jutra, sumraci i noći budu prolazili pred očima, znaćemo da smo sve uradili baš onako kako treba.
Lenka Gatić – džepno izdanje smotane plavuše koja obožava žensko filozofiranje uz miris produženog espresa u maloj šolji, bez mleka. Smeje se i kada svi polude, a paniči kada su svi smireni. Sve što zavoli prvo ishejtuje. Ne voli viceve, već originalne fore. Ako je ikada vidite da pije, ne takmičite se sa njom i ne dozvolite joj da priča.
