Sarkazam i ironija se kao oblik humora inače povezuju sa inteligencijom, ali takođe predstavljaju i odbranu i štit ispred ranjivosti – ako nastupamo “otrovno” i naviknemo druge da očekuju da će uvek osetiti oštricu našeg jezika i da im to neće biti prijatno, a možda će ih i izložiti podsmehu, obezbedili smo sebi prvu liniju odbrane. Drugi će oklevati da nam se suprotstave, ako nisu dorasli našoj britkosti i radije će se smejati našem sarkastičnim šalama, nego da se neko smeje njima – jer ih je naš sarkazam stavio u taj položaj. Pa još ako umemo i sami prema sebi da budemo sarkastični i da se oštro šalimo na sopstveni račun, onda smo svoju ranjivost “pokrili” sa svim strana.
Upotreba sarkazma u samoodbrani, takođe je kreativan čin – to ne možemo da izvedemo ako nismo pametni, duhoviti i dovitljivi. Istraživači vodećih svetskih univerziteta sproveli su niz testova čiji su rezultati pokazali da su osobe sposobne da smišljaju sarkastične komentare i da ih razumeju i do tri puta kreativnije.
Sarkazam uvodi mozak u apstraktni režim rada, stimulišući kreativnost, utvrdila su istraživanja, a naučnici upozoravaju da poslovne strategije osmišljene da obeshrabre i uklone sarkazam u radnom okruženju, mogu da smanje produktivnost zaposlenih.
