“Šta bismo danas mogli da radimo”, razmišljam dok posmatram Marka kako lista novine preko puta mene. Znate, on je najbolji ortak na svetu. Verujem u muško ženska prijateljstva, časne mi Titove. I ne, pritom ne mislim na onu kliše varijantu da je muško žensko prijateljstvo moguće samo ako ste pre toga imali neku bednu hemijicu i pokušaj lošeg seksa, pa ste odlučili da blam lakše podnesete ako postanete dobri ortaci. Verujem dakle, zaista.
Marka sam upoznala kada sam u osmom razredu osnovne škole prvi put u životu pobegla sa časa. Njegovo odeljenje je imalo fizičko, a njega je mrzelo da radi one dosadne vežbe u sali, pa je isfolirao da ima poštedu, iako mislim da ni dan danas ne zna šta to u našem ženskom žargonu znači. Blejali smo na stepenicama iza škole i strasno ogovarali Gocu biologičarku. Već tada sam znala da će on postati moj najbolji ortak. Danas, trinaest godina kasnije znam da bez njega moj život ne bi bio potpun. On je moj najbolji savetnik i najbolji kritičar. Među nama nema tabu tema. U stanju je sa mnom satima da priča o stvarima koje su krucijalne za moj opstanak – da li mi je dupe debelo, da li zaista izgledam kao da imam dvadeset sedam godina, da li mi crna stoji zaista tako sjajno ili se ja tripujem, šta je onaj seljak mislio kada mi je “ono” rekao, da li me novi kaput čini zgodnijom, da li muškarci zaista žele seks na svake tri sekunde, da li je veličina bitna, da li žene glume orgazam, kako zna da mu je riba svršila… Shvatate već. Međutim, ono u čemu se Marko i ja slažemo najbolje je ispijanje beskrajno dugih kafa i komentarisanje ljudi u kafiću oko nas, kao i onih poznatih i nepoznatih koji udišu naš vazduh. Mi to zovemo “rekreativno bacanje hejta”.
“Ej”, prekidam naš subotnji ritual čitanja novina, “večeras bi trebalo da odem na onu predosadnu žurku o kojoj sam ti pričala i razmišljam da li da obučem onaj kombinezon iz jednog dela i onaj sako, ili one crne šalvare i neki top”.
“Ne znam kada ćete vi žene shvatiti”, rekao je ne dižući pogled, “da te dve stvari, te šalvare i taj kombinezon, mi muškarci mrzimo. To uopšte nije ni seksi i ni jebozovno”.
I onda mi je sinula sjajna ideja koja će biti od neprocenjivog značaja za ženski rod – da popišemo listu ženskih stvari koje muškarci na nama mrze.
Sramotno prvo mesto zauzimaju KOMBINEZONI – Verujte devojke, ja sam ih branila, molila i preklinjala. Pričala kako su zaista seksi, kako izdužuju figuru, kako su premoderni. Čak sam upotrebila argument da ih i njegova omiljena selebriti devojka Šeril Kol, inače vodeća trendseterka, obožava i ne skida, ali ništa nije pomoglo. “U najboljem slučaju izgledate kao mama iz sedamdesetih. Nije vam istaknut ni struk, ni guza, o grudima da ne govorim. Tako zakopčane do grla nikoga nećete napaliti. Ovo jedino može da bude prihvatljivo, ako ih nosite na golo telo, polu raskopčane, dok pomažete frajeru da okreči gajbu.” Ok. Kombinezon je izgubljen. Možda je dobio bitku ali rat ne, nije nikako.
Iza njih kaskaju laganim kasom ŠALVARE – Iskrena da budem, nisam se nešto posebno založila sa njih. Kupila sam ih u naletu šoping groznice, jer od kada sam ih videla na reviji Yves saint Laurent znam da su postale neizostavni deo svih ostalih modnih kolekcija. Kud svi tu i mala Jelena. Ne znam zašto sam fiksirala da ih to veče obučem, ali Marko je bio više nego zgrožen: “Jelena čak i Žizel u njima izgleda kao da se usrala ili da nosi pelene. Do kolena su uske, a od kolena kreće jedna neidentifikovana masa materijala da se mulja oko dupeta. To je dovođenje frajera u potpunu zabludu, ako mene pitaš. Šta ako se iza tog nečega krije očajno dupe puno celulita.” Jasno mi je. Kriva sam. Žene sam zajebala kada sam jednog muškarca naučila razliku izmedju strija i celulita.
Na trećem mestu su BALETANKE, GLADIJATORKE, LETNJE ČIZME ili ČIZMOPAPUČE i kako on kaže “one grozne cipele koje su preuzete od tetkica i čistačica iz doba SFRJ-a sredinom osamdesetih” – E tu sam se već, pravo da vam kažem, ozbiljno naljutila. Em što baletanke obožavam i smatram ih više nego korisnom obućom za proleće i leto, em su idealne za višesatno lutanje po rasprodajama, em su omiljene i samoj najvećoj ikoni stila svih vremena, Odri Hepbern. Zajapurena sam objašnjavala da je on lično prisustvovao mojoj hamletovskoj dilemi – baletanke ili gladijatorke, kada mi je pobedonosno predložio da ipak uzmem baletanke, jer mi lepše stoje. “Jaoj od dva zla izabrao sam manje”, arlauknuo je on.”Smarala si me u onoj radnji sat vremena. Merkao sam gde da se okačim, pa sam morao bilo šta da kažem. A što se tiče tih gladijatorki kako ih zoveš, one su grozne. Sve žene u njima izgledaju kao patke. Ti silni kajiševi do kolena skraćuju vam noge, treba mnogo vremena da se obuju ili izuju i ostavljaju užasne crvene tragove na stopalima. O tim čizmopapučama koje ste istripovale da nosite leti neću ni da pričam, a cipele koje ste maznule od tetkica ne podnosim.”
U posebnu rubriku ove kategorije stavio je UGG ČIZME – Ova obuća poreklom sa južne hemisfere (još nije utvrđeno da li joj je prava domovina Australija i Novi Zeland) uvukla se u sve vrste društvenih događaja. Bez obzira koliko je toplo na letnjoj žurci ili blatnjavo na nekoj festivalskoj livadi, mlade žene spremno uranjaju svoja stopala u ovčiju kožu. I to je meni sasvim ok. Toplo, slatko izgleda i brzo se obuva. “Nema seksi zvuka štikle, samo ravne, jastučaste stubaste čizme od prevrnute kože. Ne vidi vam se uzani seksi ženski članak, ne naziru se prsti, štikle vam ne podignu guzu, ništa”, prokomentarisao je tužno. “Uz to, i grozno mirišu”. Ok. Ne znam da li shvata da sam naše prijateljstvo od ovog momenta krenula ozbiljno da preispitujem. Učinilo mi se previše neiskreno i lažno.
Četvrto mesto je dodelio DŽIDŽABIDŽAMA U KOSI – Trake za kosu, rajfovi, šnalce, mašnice, umetci, veštački repovi… Složila sam se, naravno u sebi, jer mu ne bih priznala da je u pravu u ovom ključnom momentu za nas žene. “Zašto bi iko želeo da izgleda kao Bjorn Borg, čuveni teniser iz Švedske? Ili, zašto bi žene želele da nose rajfove sa onim budžama i paučinom. Mi mrzimo sve što je u vašoj kosi, a da ne pričam o tome kada stavite veštačku kosu. Volim kada prstima mogu da prolazim kroz mekanu i čistu kosu bez ikakvih prepreka.” I u pravu je. Kada je u pravu, u pravu je.
Na peto mesto stavio je HELANKE – Ne pitajte, nikada neću razumeti tu mušku logiku. Tu sam ga već izbezumljeno pogledala, jer je srušio apsolutno svaku sliku koju sam imala o muškarcima kao seksualno neobuzdanim zečevima. “Nezgoda sa helankama je ta što tu nema misterije. Svaka kontura se nazire. Dupe i noge su onakvi kakvi jesu. Drugi problem je taj da ih previše žena nosi bez obzira na svoju građu, što često tera frajere na bacanje pegle. Čak i ako ste građene kao gazele, nemojte ih nositi, osim po kući i u teretanu. Vi ribe se olako naviknete na tu elastičnu tkaninu, a to je za vaše salo put bez povratka.” Uzela sam dim, besno prokomentarisala da nema pojma o čemu priča, jer i ja nosim helanke i to baš u tom kritičnom trenutku.
I na zadnjem mestu, našle su se VELIKE NAOČARI – Kada je to izgovorio već sam bila poražena i nisam više imala snage da se sa njim raspravljam. On je nastavio svoju priču: “To ti je Jelena isto kao i sa onim šiškama. Na taj način ribe pola svoga lica sakriju. Izgledaju kao neke muve. Kada vidim ribu da to nosi znam da nešto krije – ili veliki nos ili podočnjake ili prethodnu noć. Uostalom na taj način krije oči, a to je najlepši deo na ženi. Pa, zašto ih kriti?” Htela sam da mu kažem da je sunce štetno, da je to poslednja moda, da je šik, da su žene tada mističnije, da je glamurozno. Umesto toga nemoćno sam slegla ramenima i spomenula Odri Hebern i Loren Bakal, u nadi da će imati milosti.
“Prelomni trenutak”, započeo je Marko svoju završnu reč, “od koga je ženska moda počela da se pretvara u lakrdiju i sredstvo za zgražavanje muškaraca, je onaj kada su zarad tobožnje “praktičnosti” ukinuti halteri kao svakodnevni deo ženske garderobe i kada su zamenjeni hulahopkama. A to je bilo prilično davno. Od onda, pa do današnjih dana ženska moda je iz sezone u sezonu sve grotesknija i sve manje ima veze sa istinskom ženstvenošću. Danas 90% žena koje srećemo na ulici nose pantalone i farmerke, što je poražavajuće. Žene, nosite suknje i haljine, budite elegantne i ženstvene, jer klasičan stil oblačenja postoji sa dobrim razlogom.”
Eto. To je poručio nama ženama moj najbolji drug Marko, jedne sasvim obične subote u lokalnom kafiću.
Jelena Tanasić je rođena da obožava – Crveni lak. Čokoladne kolače. Mojito & kafu. Čitanje novina od pozadi. Čitanje knjiga. Papir i olovku. Kreativni haos. Bajke o vilenjacima i vilama. Filmove iz doba zlatnog Holivuda. Marinu Abramović. Leto. Miris šume posle letnjeg pljuska. Naočare brenda Ray Ban. Glam Punk modu. Štikle. Nitne. Narukvice. Pozorišta & bioskop. Citat Žan Kokto: “U sebi osećam anđela koga neprestano šokiram!”
