Zrele žene u situaciji ponovnog devojaštva, obično se zaljube, srećne što mogu da iskuse to suludo osećanje i svesne da na tome ništa neće sagraditi. Dopuste to sebi. Pa kad se nadišu slobode, izleče povređena osećanja, sumiraju gubitke i procene perspektivu, dopuste sebi mlađeg ljubavnika. Ne zamišljaju da mogu sa njim da ostvare vezu, on je toy boy zadovoljan svojom ulogom, a one sa njim dele samo zadovoljstvo. Ništa računi, bolesti, kućne popravke, nošenje nameštaja, problemi sa decom.
Ali, to je samo jedna nit života, povezanosti sa muškarcem, uz malo nežnosti i ciljane strasti. Onda se na poslovnom putovanju pojavi kolega iz drugog grada. Vrlo šarmantan, vrlo galantan, vrlo oženjen. Slična stvar, drugi nivo. Sa njim može nekud da otputuje, on ima položaj, poznanstva i veze koje mu omogućavaju da bude galantan i uslužan, da joj uštedi cimanje ako joj treba advokat, ili dobar lekar, preporuka za nešto za šta bi inače čekala i cimala se.
To je dva. Jer nivo dva ne isključuje nivo jedan.
Toy boy i dalje ima svoju ulogu i svoje mesto na nivou jedan.
A onda se pojavi slobodan muškarac, razveden recimo, sličnog uzrasta i životne situacije i počne druženje, razumevanje, toplina, potreba za nekim ko je tu i ko će da uskoči kod svih onih kućnih problema zbog kojih zovemo komšije, majstore, muževe i momke svojih prijateljica. Deluje savršeno logično da je on onaj neko, sa kim ona treba da se smiri.
Ali to je samo level tri. Jer ona je shvatila da uopšte ne želi da se smiri, onako kako to misle i očekuju svi oko nje. Ona želi da ostane uznemirena, radoznala, otvorena za sve mogućnosti, a nijedan od trojice nije onaj sa kim bi mogla da ostane takva, da traga i da se razvija. I nijednog ne želi da zapostavi, jer oni odgovaraju različitim nivoima i slojevima njenog života i njenih potreba.
A ona i dalje otkriva sebe. A ume i da sabira. I ta matematika je bolja od svakog oduzimanja.
