Čovek je, po dobro poznatom klišeu, socijalno biće i kao takav zavisi od mišljenja okoline i bližnjih. I često se trudimo da kanališemo neke svoje nazovifrustracije, kontrolišemo primitivne nagone, sputavamo agresivne ispade, grizemo se za jezik, štipamo za mišicu, na silu prećutimo ili zanemarujemo svoje nagone, eliminišemo gluposti u najavi, čudne egzibicionističke ideje gušimo, a sve to kako bismo bili dete za primer.
Možda bi neki maliciozni sada rekli kako je sve to hipokrizija, ali i dalje mi neće biti jasni oni koji idu parolom “što na umu to na drumu” ili pak “ne zanima me što ceo svet misli da sam idiot”.
U vezi sa tim, skromno ću načeti temu o fenomenu savremenog društva okarakterisanom sintagmom transfer blama. To je ono kada ni krivi ni dužni, ni odgovorni, osećate stid zbog onoga što je neko uradio ili rekao. Kako bismo bolje obradili i razumeli današnji predmet rada, demonstriraćemo ga konkretnim primerima. Tansfer blama je moguć kada:
1. ti se ortak napije na krsnoj slavi i počinje da bari tvoju strinu
2. koleginica na ispitu nebrojeno puta govori kolabirao umesto kolaborirao
3. vidiš Koštunicu i slogan različak
4. prvi put upoznaš majku svoj novog dečka, a onda shvatiš da je to brkata baba sa šaltera pošte koja je izglasana za lokalnog neprijatelja broj jedan
5. shvatiš da je sestra tvog dečka došla na plažu u stilu “šiške ispod miške”
6. gledaš the best moments iz “Idola” ili “Granda”
7. neobavešteni drug te ubeđuje da su Lejdi Di (Lady D) i Lejdi Gaga (Lady Gaga) iste osobe
8. vidiš šta je obukla Kiš Lea
9. profesorka drži predavanje u otkopčanoj košulji, a bez brusa
10. vidiš kako neko pada na ulici kao Đanluka Paljuka (Gianluca Pagliuca) u najboljim danima
11. tip na “Milioneru” padne na prvom pitanju
Kada tuđa sramota postaje naša
Takođe, bilo bi valjano naglastiti da svako pravilo ima izuzetak, te postoje oni koji ne mogu doživeti slučaj transfera blama, te bi bilo korisno navesti nekoliko osnovnih primera.
1. Toliko voliš sebe, da druge ne vidiš, a kamoli da te je blam zbog njih
2. Kada si bez blama
3. Ukoliko si sklon samoblamiranju, pa si imun na tuđe ispade
4. Ako si samotnjak, pa nema od koga da ti se reflektuje osećaj stida
Nakon male analize, sledi sinteza. Transfer blama je moguć, ali ne i obavezan. Skloniji su mu emotivno osetljivi, nesigurniji, a potpuno mu odolevaju egocentrici i narcisi. U svakom slučaju možemo se truditi da ne obrukamo baba-ujnu, staramajku, predsednika kućnog saveta, učiteljicu ili trenera plivanja, ali ne možemo uticati na to da kada vidimo ili čujemo iskonsku, ortodoksnu glupost ne osetimo nelagodu, sram ili neprijatan osećaj – poznatiji kao transfer blama. Stoga, zaključujem, transfer blama je prenosno osećanje prozrokovano nečijom vrlo jadnom, otužnom ili tragikomičnom izvedbom ili izrekom, zavisi od osobenosti vaše ličnosti, a moguća je realizacija u beskonačno mnogo opcija i varijanti, leka nema, prevencija gotovo nemoguća, transfer blama je posledica od čijeg uzroka je nemoguće pobeći. Što bi značilo: jednostavno, takav je život u eri para i srama.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju, najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.
