5) Kap – Idete u klub. Čeka vas društvo, a među njima i ona zbog koje ste se tamo uputili. Da nije tamo, ne bi vam palo na pamet da izlazite iz kuće na beogradskih minus tri, posoljenih olujnom košavom i močvarno vlažnim vazduhom. Ko je taj spoj doživeo, ni polarna oluja neće mu teško pasti. Znate da se morate obući dobro, ali i pametno! Naime, u klubu je velika vrućina i parada znojenja. Ako obučete džemper biće vam prijatno koliko i haskiju u sauni. Dakle, odlučujete se za košulju. S obzirom da taj dekorativni odevni predmet pruža zaštitu od surove zime podjednako koliko i gola koža, znate da ćete to morati kompenzovati postavljenim i dugačkim kaputom. Tako će i biti. Preko košulje ide kaput, zakopčan do grla. Sve je spremno.
Stigli ste. Kružite oko kluba. Najbliži parking vašem odredištu je kilometar i po udaljeno blatnjavo dvorište iza neke zgrade. Šta da se radi. Mislili ste da ćete morati manje pešačiti do kluba, inače biste poneli šal i kapu. Hrabro izlazite iz kola, ponavljajući kinesku poslovicu: ’’I put od hiljadu milja počinje jednim korakom’’. Uostalom, ona je tamo. Od njenog osmeha otopio bi se i Grenland, a kamoli smrznuti slinac sa vašeg nosa. Skoro pa ste stigli. Već se vidi svetleća reklama na ulazu. Ali onda…
Osetili ste oštar bol u leđima. U stvari, nije to ni bol, premda se tako isprva čini. To je nešto vlažno i ledeno od čega vas je celog prošla jeza. Ogromna polusmrznuta kap odvojila se sa nadstrešnice i uletela tačno između potiljka i kragne vašeg kaputa. Ušunjala se tamo milimetarski precizno, počinjući svoj pakleni put na prvom pršljenu i slivajući se zatim skroz do one linije gde se leđa prestaju pristojno zvati. Neverovatno kakva promena se dešava u vašem raspoloženju. Poniženi, mokri i besni, kunete ceo svet. Psujete kap, oluk, komšije, grad, državu i sve one drage vam ljude zbog kojih ste se uputili tamo. Ona lepotica unutra odjednom je postala ’’ološ’’. Psujete je poluglasno dok rukom brišete skvašena leđa i odlazite kući.
