3) Kafanska kapitulacija – Konačno ste okupili svoje divne prijatelje u omiljenom restoranu. Svi ste dugo čekali da se saberete i proslavite onaj radosni događaj od pre mesec dana. Konobar vas učtivo pozdravlja, skida vam kapute, a zatim vas uvodi u centralnu prostoriju i pokazuje veliki sto, prekriven prelepim crvenim stolnjakom. Seli ste, raskomotili se i naručili hranu. Piće je već stiglo i nazdravljate sa dragim ljudima. Posle par minuta shvatate da nešto ne štima. Niko za vašim stolom ne progovara. Pa naravno, zašto bi progovarali kad ih niko ne može čuti od buke koja dopire sa susednog stola? Za njim sede trojica predebelih nakaza, šojićevskih funkcionera i proždiru mešano meso sa ogromnog ovala, specijalitet kuće. Glasno pričaju, kad se smeju zavese se njišu. Jedan grokće kada se zaceni od smeha, drugi psuje kao kočijaš, a treći lupa šakom o sto posle svake šale, tako da se sto diže od patosa.
Vaše prefinjeno društvo potpuno je poraženo u ovom takmičenju goleme sile i ručak vam je preseo. Sve se pretvorilo u kolutanje očima, glasno uzdisanje dama i mrzovoljno stavljanje zalogaja u usta. Na kraju tražite račun, nemi od besa, plaćate ga i razilazite se sa prijateljima, a da niste ni reč progovorili. Kad razmislite, bolje bi bilo da se niste ni videli. Ovo je zakonitost ugostiteljskih objekata u Srbiji. Nešto kao kafanska pi vrednost. Konstanta primitivizma. U koji god restoran ili kafić da sednete, od Hajata do bifea na autobuskoj stanici, od Horgoša do Dimitrovgrada, uvek će biti jedan sto sa preglasnim orangutanima koji se deru, neumereno smeju i vrište i od kojih se niko ne čuje živ. Ostali gosti se uvek pretvaraju da ih ne konstatuju i da im ne smetaju, da ih ne bi porazila činjenica da će to vreme i novac moći smatrati bačenim. Najčešće ih je trojica za stolom, to je neka magična brojka za orangutansko okupljanje, potrebna da bi se opustili i terorisali čitavu kafanu.
